Postanem sumoran nocu,
iz kraja u kraj,gordost razlicite sujete
setam bez umora,noc je dar od odsutnog sunca,
ili je obrnuto,
na korak od mene lice u prolazu koje tesko koraca,
bledo,
skriveno,
nepoznato,
nestalo …
Idem uz omiljeno brdo tesko Balkansko ulicno,
poznato kao vremenska sanka,
ledovit obron misterija,
skala periferije,pregled dvogledan,
moguce je zastati ako ne zelis zapravo stici,
al ja ipak idem ne osvrtu izlogu lepih svetlucavih stvari,
okretnim devojkama,
silaznim,
uzduzavam putanju porocan ,
ne ,
ne negiram to,zastao sam na dve kajsije,i jednu dunju,
covek mora da predahne uspon hladnoce ocekivanog cilja,
koji alpinista prelazi strmu ulicu osecanja neocekivanog odjeka uspesno ?
uspeshni alpinist ,alpin nade
il neuspesni zamrz satorskog krila konzervnog,uplasenog visine,sramote daljine .
Stigao sam .

Evropska unija,

je “bogata”,

“prepuna” evra,

i “zlatnih” dukata!

 

Njeni su građani,

“zadovoljni” do kraja,

jer u njoj dobro žive,

bolje, nego usred “raja”!

 

U Evropskoj uniji,

niko ne protestuje,

nezadovoljnih građana nema,

pa  nije potrebno da se štrajkuje!

 

Marksova teorija,

za nju još uvek “živi”,

kojoj se svaki “besparić”

sa velikim oduševljenjem “divi”!

 

Marks Uniji “pomaže”,

u davanju “evra”,

da ih svaka zemlja dobije,

kada je nužda za evrima “natera”!

Živko Begović

 

Sećam se one davnine, u svakom predelu koji sam voleo,
odvažno svojstveni kraj snova blizine, odveć hladni za leta topline,
previše bučni za moju tišinu .

Princeza usnulog pogleda,
jednog leta,
jednog mora,
ulivena u bokal sadašnjosti,
krajickom oka,
gubi talas,
ljubav visine,
sneg,
hladna toplina dodira,
boja dobijena suncem,premazana uljanim pejzažom,
slika,
svesnost moreuznog oblika,potrošeno Atlantidno buncanje,
trzaj
i pretnja da vreme bira usud.
Konacno uobličen prostor,izdajno sliči svakom podstreku lične osobine…

Vreme koje ne menja ništa sem položaj i značaj buduće memorije sećanja,
greške na kojima se ne uči,
običnost sluzbenog kajanja,
prosta,
koncertna simfonija bića .

ПОЗИВ НА ПРОМОЦИЈУ НОВЕ КЊИГЕ
„А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ?“

Издавачка кућа «АРТЕ» из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију «квАРТЕт», у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника.
У првој књизи „А да, стварно, одемо на кафу?“ своје песме су објавиле књижевнице Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из Новог Сада и Миодраг Јакшић и Владимир Благојевић, књижевници из Београда.

Овај први «квАРТЕт» je своју књигу представио на промомоцијама у Штокхолму (Шведска), у Београду и Новом Саду, а у четвртак, 23. фебруара, у 19:00 сати, представиће се и панчевачкој публици у градској Библиотеци.
Промоцију подржава ГРАНД Кафа.
Добродошли.

Svi jezici sveta, reč ovu imaju
Pri izgovoru na svakome jeziku
Pogled isti oči blistaju
A, reči toplinom peku.

Priroda ga mukotrpno iznedrila
Stalno usavršavajući,
Ne štedeći sebe, sve mu je davala.

Savršen lik, usavršen um.
Zaboravi značenjereči čovek-ljudi
I da je prirodni izum.

Taj lik i um sebe zamisli
i njemu sličnim,
Da su veći od stvoritelja svog
i da nema više izuma i misli.

Nema pozdrava i reči toplih,
Nema osmeha nema više šale
A, ponestaje i dece male
U prirodi sve više ljudi starih.

Neprirodnih radionica, sve više
Svašta se tamo pravi
Nova vrsta ljudi, bolesti najviše
Celu prirodu ima da poplavi.

Manimo se rata protivu prirode
Ljubimo tlo na kojem stojimo
Ostavimo se svake nove mode
Koje nismo u stanju da pojmimo.

Okrenimo se ponovo nama, ljudima
Družimo se i volimo se svi
Ne tražite mane bližnjima
A, sve ostalo prepustite prirodi.

Duško Jovanović

Kao usamljena duša

lutam ulicama

svesna da me niko ne čeka.

U opipljivoj

stvarnosti sadašnjice

potreba moga tela se slama.

Brišem za sobom

otiske stopala,

da uhode mraka ne unište jutra,

i sa njima nadu

što je preostala

da izgubljen osmeh vratiće se sutra.

Izjutra rano

posmatram rađanje Sunca…

I vidim svet

sačinjen od čuda.

Obasjan žutim

nebeskim cvetom,

poniklim daleko…

iza azijskih brda.

Posmatram brodove

na staroj reci,

nad njima

poneka ptica se vine.

I vidim ruku

koja mi maše

kroz mutan prozor

zadnje kabine.