ВРАЖЈЕ ВРЕМЕ – Срећко Симић

ВРАЖЈЕ ВРЕМЕ

Да се затворим
Нема ми друге
Ово је кажу
Горе од куге

Да побегнем
Ал` не знам куда
Вирус је просто
Око нас, свуда

Пери темељно руке
Не пипај уста, очи
А кад те страх обузме
Онда коју наточи

Не пружај никоме руке
Не грли друга, брата
И за сваког госта
Затвори своја врата

Не излази и када мораш
Скрати своје релације
Дружења сада су кобна
А најгоре су швалерације

6 ПУТА ПРОЧИТАНО

СЕЋАЊЕ НА ЈЕСЕН У МОСТАРУ – Срећко Симић

СЕЋАЊЕ НА ЈЕСЕН У МОСТАРУ

Док јесење сунце игра се на Хуму
И лишће шушти столетних платана,
Још ме галеб бели над Неретвом буди,
Још Емина шета покрај шадрвана

Неко давно време, док затварам очи
И док ми косу сребри бела срма,
У души сећање на севдах ми буди
И са мном пева мостарска калдрма.

Ни дашка ветра да лишће покрене
Док се небом сјаји месечине мрежа.
Из даљине, у сећању давном,
Само се назиру врхови Вележа.

Док јесен рана у поденеву тихом
Неретву боји златом ћилибара,
Занесен сненим Шантићевим стихом
И мост се стари над реком одмара.

И тако, у сећању док се враћам кришом
И у сну корачам јесењим бехаром,
Станем на мост, под мостарском кишом
У успоменама душу да одмарам.

175 ПУТА ПРОЧИТАНО