КАД СЕ ПРОСИ КОСОВКА ДЕВОЈКА
Када у ковчегу
Замиришу дуње међу кошуљама
И јелек се раскопча
Пошаљи ми просце
Нека на девојачкој капији пушка груне
Нека се закуне
Срце твоје
Да ће заувек бити моје
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити
Када са брега
Замиришу плави снегови
И мраз заледи реку
Ти по мене дођи
Замолићу месец да за облак зађе
Да ме срдити брат не нађе
Док за тебе
Бело грло будем спремала
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити
Када с пролећа
Бехар се простре низ пропланке
када косе расплетем низ груди бујне
са врелих ногу развежем опанке
одведи ме
Нек се не љути отац мој ни моје село
Када напустим мајку и кућни праг
Када на грло моје бело
Твојих усана оставиш траг
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити
Када божурови у житу поцрвене
На зденцу хладном
Док умивам грло и лице
Ти дођи по мене
И нек се не љуте жетеоци и косци
Што крчаг воде моје им руке не носе
У поље божурова дошли су просци
Од зрелог жита да ме испросе
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити