Категорија: Sandra Miladinović

Miris bozura

 

Stajala sam i mahala,

cini mi se i nekada tako!

Na istom mestu i stopala,

i korak, ustreptalo srce!

Tuga u ocima,

a bol u dusi,

koja kao da se u pepeo rasula

i dopustila vetru da je deli i nosi bez traga

u neznane pravce!

U ruci buket poljskog cveca,

kom junaku da ga dam,

kada bih ga dala svakom?!

A koga god pogledam,

naviru mi suze na oci,

ali, necu ih pustiti,

i rasplescu platenice

kao moje davne sestrice,

da im putevi budi cisti

i da se vrate svi nama

sto skorijih dana!

Majkama , sestrama, suprugama….

Eh, tako bese ne tako davno, secanja su urezana….

Srbijo, volim svaki tvoj pedalj,

ali, nemogu  vise ovo da gledam,

suvise cesto se ponavlja!

Plakala je Andjelija, plakala je Natalija,

plakala sam i ja, potajno i sama,

za svima vama, bracom, ocevima, muzevima,

sinovima!

Dokle ce trajati i ponavljati se ista drama!?

Sve iznova

kao tog kobnog Vidovdana,

sto ostavi za navek trag u dusi

ali, i snagu da istrajemo,

i sve uvek i sa osmehom na licu,

i zalecenih rana!

O Srbijo opevana u bezbroj pesama,

volis i voleces i voljena bices,

jer ti je dusa pravoslavna!

 

Mirise na bozur i bosiljak,

na ljubav i decji dah!

 

 

© Miladinovic Sandra

OPROSTAJ

STA JOS MOGU DA TI DAM

LJUBAVI BEZ ADRESE,

PRAZNU DUSU ZA KRAJ,

KAD NE ZNAS DA PODNESES

SEBE DA DAS,I DA TE OSVOJI

LJUBAV!?

STA JOS MOGU DA TI DAM?!

NEVIDEH DA SUSRET JE REKAO,

SVE JOS PRVOG DANA,

I ZASTO OVOLIKO CEKAH

DA DODJEM DO ISTINE,

I OSTANEM SAMA!?

SIROMAH SI U DUSI,

ISKRENOST TE GUSI, A MENI DAH DAJE,

LAKSE JE, PRIZNAJEM!

I DALJE VERUJEM U LJUBAV,

ONA MI SNAGU DAJE DA TRAJEM,

MADA JE RETKO U LJUDSKIM OCIMA SRECEM!

RUZNE RECI OD TEBE I JEDNA NOVA BORA,

ZENSKE LAZI STO NIKADA NE SPOZNAH U SEBI,

ALI, S KOJIMA LICEMERSTVO

DELIS I ZIVIS ZIVOTOM LUTALICE!

CUDNO JE SVE STO DOZIVEH!

I STA JOS MOGU DA TI DAM,

PRAZNU DUSU ZA KRAJ

I O P R O S T A J!?

DA, OPROSTAJ!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

 

 

 

 

PLAMEN

 

Plamen u meni tinja,

ljubav neopisiva,

i neprijatelja razumeti znam!

Oči su mi duša na licu

gde sam ukrstila niti mudrosti i dobrote!

Gde su granice i mere svemu?

Ja tamo negde nad Pacifikom,

dušu otvaram nikom i nekom!

I srećna sam sto je tako,

cčak i kada strelu sred srca dobijem,

ne iznenadjuje me sto pristajem da “robujem”!

Moja je misija teška priznajem,

olujama odolevam i ne znam dokle!

Jošs ima takvih moj živote!

Svi se ne znamo, ali kolo činimo,

beskonačno i neprekidno,

celom kuglom se uvija!

 

I biće tako dok sam živa! i dalje….

Srećna sam i kada sam kriva, a nisam kriva!

LJUBAV MI DAJE KRILA!

 

 

© Sandra Miladinović

 

 

TALASI SE VIJU

 

 

TALASI SE VIJU

JEDAN PREKO DRUGOG,

SA DUBINA NOSE BAJKE I BISERE,

SIRENE I PRINCEVE!

 

ATLANTIDA KAZU, TO JE MESTO

BAJNO, ALI PUNO TAJNI,

CAROBNIH SVITANJA!

ONDA KADA SUNCE

ZRACIMA DOPIRE,

MOGU SE SPOZNATI I NEKA PITANJA!

 

SA BRODICA GLEDAM U MORSKE DUBINE,

DELFIN KO DA ZOVE DA SA NJIME PODJEM,

U OCIMA MU VIDIM JEDNO IME LEPO!

PRINCEZO ATLANTIDE JA TE VOLIM SLEPO!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

Moja dusa

 

Prepuna je dusa, kao casa vinom,

dubok san joj treba da sve zaboravi!

Sad je kao ptica s’ samo jednim krilom,

a, masta o nebu sto plavo je mami!

 

Prepuna je dusa i vise ne slusa….

 

 

© Miladinovic Sandra

IGRA

 

Nisam, a da jesam,

nebih marila!

Hocu, a da necu,

ja bih slavila!

Noci su mi besane,

dlanovi vlazni,

cini mi se sve je slicno prikazi!

 

No stvarnost se igra ko dete samnom,

maste na pretek ima,

zarazni smeh siri,

rukama mase i tapse!

Volim, a da nevolim,

bilo bi mi lakse!!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 

DODIR DUSA

 

 

Samo dodir dusa je istinit i pravi!

 

Obecanja su uzaludna bez toga,

 

reci mogu biti nehajne,

 

laz stalna pratilja,

 

oci bez sjaja, put bez cilja….

 

A, nista od srca ,od milja!!!!

 

 

Dodir dusa osvaja novim mirisima,

 

nada se oblaci u najlepse haljine,

 

tuga dobija beznadje u ocima,

 

masta se pretace u

 

u vilinski prah!

 

Divno je kada cujes poznati korak i glas,

 

ne meri to ni jedan jedini tas!

 

Bogatstvo to je za “ NAS”!

 

 

“A, znamo li to?” –kazem sebi naglas!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

ISTINA

Zivot bez bola i nije zovot,

jer onda sreca neznas sta je!

Zora posle noci raduje dusu!

Dok  rudi  i  kao ruza mirise,

ruka zeli zrak da opipa,

najneznije sto moze,

ko rajsko bice!

Dok tako rudi,

cudom se cudi, kako do sada,

bleda lica,

nije znala da je lutalica!

Ko galeb je lutala van svoga jata,

cena visoka, rane duboke,

ali bez toga nema svanuca,

ni zore,ni zraka,

ni punih pluca!!!

 

Cudom se cudi, dok zora rudi……

© Miladinovic Sandra

 

Milo janje moje

 

Da li bi ti bilo po volji,

da postanem cvet iz rujne baste,

mirisom da mamim, da se dive,

breza vita i zeleni bor,

nezna lipa i visoki jablan,

mila Deva sto peva mi tiho

i poliva moje krhko telo!?

Nikad dah mi osetio nebi,

niti cuo tople reci moje!

Oproti mi, ja volela nebih!

A dal bi ti, milo janje moje!?

 

(c) Miladinovic Sandra