ZAGRLJAJ – Sandra Miladinović

ZAGRLJAJ Strasno me zagrli, ko talas hridi. Nežno, ko školjka biser me skrij! Šapni mi iskreno, makar i laž! Život je kratak, treba da znaš! Čeka te srce vrelo ko žar, strasno mi fali od tebe taj dar!!! © Miladinovic Sandra  

ZAGRLJAJ

Strasno me zagrli,
ko talas hridi.
Nežno, ko školjka biser
me skrij!

Šapni mi iskreno,
makar i laž!
Život je kratak,
treba da znaš!

Čeka te srce vrelo ko žar,
strasno mi fali od
tebe taj dar!!!


© Miladinovic Sandra

 

Milo janje moje – Miladinovic Sandra

  Milo janje moje   Da li bi ti bilo po volji, da postanem cvet iz rujne baste, mirisom da mamim, da se dive, breza vita i zeleni bor, nezna lipa i visoki jablan, mila Deva sto peva mi tiho i poliva moje krhko telo!? Nikad dah mi osetio nebi, niti cuo tople reci moje! … Настави са читањем “Milo janje moje – Miladinovic Sandra”

 

Milo janje moje

 

Da li bi ti bilo po volji,

da postanem cvet iz rujne baste,

mirisom da mamim, da se dive,

breza vita i zeleni bor,

nezna lipa i visoki jablan,

mila Deva sto peva mi tiho

i poliva moje krhko telo!?

Nikad dah mi osetio nebi,

niti cuo tople reci moje!

Oproti mi, ja volela nebih!

A dal bi ti, milo janje moje!?

 

(c) Miladinovic Sandra

Sanjalica – Miladinovic Sandra

Sanjalica Sanjalica sanja povazdan, da je gusar strasni, il’ veliki car! Klanja mu se svako, cak i onaj Toma, sto prekjuce rece: “Jaci sam od slona!” Sanjalica sanja, da se spretno vere, na najvisi vrh, vozi helikoptere, leti kao kondor –to mu je u krvi, u Formuli I on je vozac prvi! A najbolji drug Novak … Настави са читањем “Sanjalica – Miladinovic Sandra”

Sanjalica

Sanjalica sanja povazdan,

da je gusar strasni,

il’ veliki car!

Klanja mu se svako,

cak i onaj Toma,

sto prekjuce rece:

“Jaci sam od slona!”

Sanjalica sanja, da se spretno vere,

na najvisi vrh, vozi helikoptere,

leti kao kondor –to mu je u krvi,

u Formuli I on je vozac prvi!

A najbolji drug Novak mu je licno,

sneva gem do gema , tu nema problema!

U Africi pustinjom,

prosao je kamilom, sreo jednog beduina,

s njime pio pica fina!

U Rusiji divno igrao je kazacok,

upoznao  Marinu na Crvenom trgu,

pricajuci Jesenjina on oseti tugu!

Divne oci ona ima…

Eh Marina, eh Marina!!!

Knjige celoga sveta procitao je

juce,

i tako sva znanja  sad su mu u glavi,

i dok  pije caj sa Teslom,

on oseti da je s veslom,

u snu dosao do grebena!

Probudi se istog trena!!!

“Hej drugari da li znate kako sanja sanjalica?!

Predivno je to iskustvo!

Uh sanjacu, ali cvrsto!!!”

©  Miladinovic Sandra

Steta sto placem -Miladinovic Sandra

STETA STO PLACEM     Proci ispod duge nije bas lako! Dok kisa pada i sunce greje u isto vreme, brojim trenutke srece i  tuge,  i one  uzgred provedene!   U galopu crnih i belih konja, prasina se velika dize! Predivan prizor za oci, za dusu knjiga istine, a mozda i tesko breme! I zato, … Настави са читањем “Steta sto placem -Miladinovic Sandra”

STETA STO PLACEM

 

 

Proci ispod duge nije bas lako!

Dok kisa pada i sunce greje u isto vreme,

brojim trenutke srece i  tuge,

 i one  uzgred provedene!

 

U galopu crnih i belih konja,

prasina se velika dize!

Predivan prizor za oci,

za dusu knjiga istine,

a mozda i tesko breme!

I zato, steta sto placem

i tesko disem,

jer suze ce uzalud biti  prolivene!

 

Stopice se sa kisom u reku,

i  oteci  bez povratka,

a ja nikada necu biti ono sto sam sada!

Cas je dar sto vrednost nema,

dan trenutak bez povratka,

noc smislja nove izazove,

i pusta masti na volju kroz  snove!

 

Hocu da se smejem,

jer zivot je radost i hrlim sreci!

Zivot je ljubav i  vazduh koji disem,

ruka u ruci, pa i  losa iznenadjenja!

Svega tu ima, i zato….

steta sto placem i tesko disem,

jer suzama mesta nema!

 

 

Samo vise strpljenja……

 

 

 

© Miladinovic Sandra

Slobodna kao vetar -Miladinovic Sandra

SLOBODNA KAO VETAR Slobodna kao vetar duša svuda zaviri, na mnoga skrovita mesta! I tako dok tiho piri, nadleće okeane, pustinje i oaze, pusti da i nju slobodno mirisna polja maze! Stepe i  tundre grli, valove vija i mrvi stenovite planine! Slobodna kao vetar, mudrost posećuje često, a mesto sastanka im je Tibet! I dok … Настави са читањем “Slobodna kao vetar -Miladinovic Sandra”

SLOBODNA KAO VETAR

Slobodna kao vetar duša svuda zaviri,
na mnoga skrovita mesta!
I tako dok tiho piri, nadleće okeane,
pustinje i oaze,
pusti da i nju slobodno mirisna polja maze!

Stepe i  tundre grli,
valove vija i mrvi stenovite planine!
Slobodna kao vetar,
mudrost posećuje često,
a mesto sastanka im je Tibet!

I dok zvezda Danica blista,
kao košulja od Deve čista,
ne prestaje melodija njihovog razgovara!
Odzvanja kao najlepsi sapat noći,
ljubavni zov sirene,
kao zagrljaj koji se topi od iskrenosti!

Vidjala sam je vrlo često,
al’ ne uspeh da joj dam presto!
Slobodna kao vetar duša je kao vila,
i uvek na raspolaganju da daje i da prima!

©  Miladinovic Sandra

Gresnica- Miladinovic Sandra

GRESNICA  Boli me ponekad tudja rec, tudja slika o slucaju bez imena! Boli me jer pomislim da i ja tako preko sudim! Iako se trudim da oslusnem andjele, ipak gresnik sam u belom! Ali, nema  opravdanja, mucim se gledajuci oci u ogledalu! Ponekada mi je puna dusa cemera i celi dan briga sto sapletoh se … Настави са читањем “Gresnica- Miladinovic Sandra”

GRESNICA 

Boli me ponekad tudja rec,

tudja slika o slucaju bez imena!

Boli me jer pomislim

da i ja tako preko sudim!

Iako se trudim da oslusnem andjele,

ipak gresnik sam u belom!

Ali, nema  opravdanja,

mucim se gledajuci oci u ogledalu!

Ponekada mi je puna dusa cemera

i celi dan briga sto sapletoh se o prvi kamen,

zgazih dobroti na kose pramen !

Kako sam  mogla da pustim misli

da teku rekom, bez cenzure!?

Jezik brzi od pameti,

sustina okaljana, i to samo mojom krvicom!

Kako da ne tugujem za pticom,

koju sam zakljucala u kavez,

za suzom zbog mene prolivenom?

Nijedna dusa nije bez greha,

samo sto  nesto vecno skrivamo od nas samih,

a to nije zivot, to ja laz!

Hrabrost je moj drug, ukoricu sebe!

Kriva sam jer sam nevaljala,

i jer sam dusu ukaljala!

I………?

Cujem krila i pesmu ptice,

eno je, leti  i raduje se slobodi,

i ja pruzam ruke k nebu!

 

Sledeceg jutra  ponovo cu da se rodim!

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

 

 

 

 

Cigancici – Miladinovic Sandra

 CIGANCICI   Cigancice, sudba je teska, stojis kraj majke i prosis. Bole me tvoje oci i bose noge! Boli me tvoje neumiveno lepo lice, zamrsena  kosa, duge uvijene trepavice! I ti si zvezda sto sija, kao i svako dete ovog sveta, i ubija me tuga sto nemam moci da ti na raskrsnici pruzim ruku i … Настави са читањем “Cigancici – Miladinovic Sandra”

 CIGANCICI

 

Cigancice, sudba je teska,

stojis kraj majke i prosis.

Bole me tvoje oci i bose noge!

Boli me tvoje neumiveno lepo lice,

zamrsena  kosa, duge uvijene trepavice!

I ti si zvezda sto sija, kao i svako dete ovog sveta,

i ubija me tuga sto nemam moci

da ti na raskrsnici pruzim ruku i otvorim oci!

 

 

Pokazala bih ti kako je nebo plavo,

jato ptica veselo i razigrano!

Ispricala bih ti koliko je velika vasiona,

kako je divna svaka nova zora

i stavila ti cvet u dugu kosu!

 

Eh dete, necu spavati!

Ne!!! Sa nebom cu razgovarati!

 Zbog tebe noci moje,

bice zelene  – ko oci tvoje!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

LJUBAVI- Miladinovic Sandra

LJUBAVI   Ljubavi, za tebe su sudjena dva velika srca, a tesko se pronalaze! Dve polovine jabuke s’ bilo koje dve strane sveta, a ponekada samo prodju jedan kraj drugog, i ne sluteci koga su sreli! Ljubavi, kada bi shvatili koliko smo mali, da li bi se vise voleli!?   Ljubavi, ti si kao jedna carobna soba prepuna … Настави са читањем “LJUBAVI- Miladinovic Sandra”

LJUBAVI

 

Ljubavi, za tebe su sudjena dva velika srca,

a tesko se pronalaze!

Dve polovine jabuke s’ bilo koje dve strane sveta,

a ponekada samo prodju jedan kraj drugog,

i ne sluteci koga su sreli!

Ljubavi, kada bi shvatili koliko smo mali,

da li bi se vise voleli!?

 

Ljubavi, ti si kao jedna carobna soba

prepuna tajni,

ili reka sto tece godinama!

Ti si okean u kome se ogleda sunce, a nocu mesec,

ali si ipak toliko velika, da tesko stajes u ljudska srca,

ona su poput mosta od celika,

i kao da im je draze beznadje

i samoca poput pustinje velika!

 

Mislim, ti ipak tako graciozno  hodas i poznajes sve vekove!

Na raspolaganju si svakome, ne krijes se,

nocima ne spis!

Gledas ocima punim dobrote,

a mnogi te se klone i prokockaju zivote!

 

 

Lepo je biti sa tobom  bar na cas!

Kad jednom postanes ustinu nekog deo,

onaj ko te spozna, tesko te se odrice

za zivot ceo!!!!!!!

Nosio bi te u dusi i car  i prosjak,

i ziveo za tebe prepun nade,

znao bi da se ne kupujes i ne krades,

da nisi slatka poput cokolade,

ali da od starih cinis mlade!

 

 

Ko ljubav jednom u dusu primi i cuva je,

ZAUVEK ZIVI!!!!!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

 

МОЈЕ РУЖЕ – Миладиновић Сандра

МОЈЕ РУЖЕ Моје су руже процвале, мирисне, дивне и миле, и моја рука убрала их, а, казну нису заслужиле! Не поможе им ни трн што их брани, као стражар тврђаву, њихове латице од матице, сок од извора, прекинух као златну нит! То је као за њиву поплава, за небо звезда падалица! Сада на столу миришу … Настави са читањем “МОЈЕ РУЖЕ – Миладиновић Сандра”


МОЈЕ РУЖЕ

Моје су руже процвале,
мирисне, дивне и миле,
и моја рука убрала их,
а, казну нису заслужиле!

Не поможе им ни трн што их брани,
као стражар тврђаву,
њихове латице од матице,
сок од извора, прекинух као златну нит!

То је као за њиву поплава,
за небо звезда падалица!

Сада на столу миришу још који дан!
Моје су руже процвале,
дуг живот им беше сан !!!

© Miladinovic Sandra

TRN – Miladinovic Sandra

  TRN     Beskrajnoj sam slutnji rekla dovidjenja, al’ samo za tren, moja prividjenja, strahovi svanuca, bas se rojise kao vredne pcele! Beskrajnoj sam slutnji  licno iz postelje, ja prstom uprla bas pravo u oci!!!! Ne plasi se luda, ko klovn se smeje! Sta li slutnji mogu ove noci bele!? Mogu da je mucim, … Настави са читањем “TRN – Miladinovic Sandra”

 

TRN

 

 

Beskrajnoj sam slutnji rekla dovidjenja,

al’ samo za tren,

moja prividjenja, strahovi svanuca,

bas se rojise kao vredne pcele!

Beskrajnoj sam slutnji  licno iz postelje,

ja prstom uprla bas pravo u oci!!!!

Ne plasi se luda, ko klovn se smeje!

Sta li slutnji mogu ove noci bele!?

Mogu da je mucim, posaljem bestraga,

mogu da je spalim sred ognjista draga,

il nezno pomazim njen uvojak crn?!

Mozda ipak tako izvadim taj trn!

 

 

 

© Miladinovic Sandra