Добродошли!
МОЈА ПЛАНИНА
Моја планина,
наслоњена на дрво јавора ,
док мисли лутају,
од извора до извора.
Лице обасјано златним зрацима,
допире мирис зеленог бора,
изговорене речи у твоме крилу
никада се не губе,
исприцане приче цртају пејзаже .
Шарене обале реку љубе,
планина висока и мила…
Питам за тебе када неко прође,
свака твоја реч је лепа,
и река у корито кад надође. Настави са читањем “МОЈА ПЛАНИНА – Даница Рајковић”
LJUBAV I POVEZANOST
Naša ljubav i povezanost
naučili su me da se održimo u životu .
Vremenom postaje sve bolje.
Poverenje ima svoju lepotu.
Videla sam istinu u tebi,
postao si svetlost mog života.
Jedna dragocena osoba,
ljubav i povezanost su moja lepota.
РЛИЦА ПАМТИ
Рлица памти најтеже дане
када се водио крвави бој
када су домаћи издајници
убијали народ свој
Изгинула је младост наша
остала су да живе сећања
само споменици бели стоје
и поред њих гори свећа
И када су злобници бугари
окупирали село наше
тукли су мога деду до последњег даха
то раде само усташе
Бугари без душе и каменог срца
одвели су моју трудну
и везану мајку у бунар да је удаве
храбра српкиња није издала партизане
и окове да јој ставе
Четници су ноћу упадали у село
одводили стоку из штале
односили храну и гардеробу
и све драгоцено што су имали
Драгоослав Горски и Добрица Ћосић
предводили су чету партизана
храбро су се борили за своју земљу
дуге борбе а зима хладна
Оставио је горски велики траг
Рлица је била његова друга кућа
сваке године обилазио је преживеле саборце
био је херој борац човек мио и драг
Настави са читањем “РЛИЦА ПАМТИ – Даница Рајковић”
ПОТРАЖИЋУ ТЕ
Потражићу те на крилима птица
у заласку сунца
да чујем твој глас
и откуцаје твога срца
Потражићу те на врховима планине
у којој извире бистра река
све ми је тако близу
само твоја сенка далеко
Настави са читањем “ПОТРАЖИЋУ ТЕ – Даница Рајковић”
БИО СИ КЉУЧ
Био си сигурни кључ
који је отварао моја врата.
У теби сам видела човека
од поверења и вредног заната.
Изговарао си ми дивне речи
и гледао ме право у очи.
Твоја боја гласа била је
као кад се вино точи. Настави са читањем “БИО СИ КЉУЧ – Даница Рајковић”
Вредне и жуљевите руке
моје прелепе мајке
решила мајка
да себи истрика џемпер
Tо јој је жеља из младости ране
офарбала мајка плетиво
и пронашла мустру која јој одговара
ширио се мирис у дворишту
на најлепшу боју што ораховина ствара
ЗБОГ ЈЕДНЕ ГРЕШКЕ
Због једне грешке
нећу уништити зивот…
Због једне велике грешке,
уместо да ме заштитиш,
ти изговараш речи тешке.
Понашаш се неозбиљно,
као да си ми највећи непријатељ.
Сметао ти је мој осмех,
никада ми ниси био пријатељ.
Радила сам оно што си хтео.
Сваког дана живела сам у страху.
Ја волим да живим
и волим живот али не у мраку.
Почећу све из почетка
и живећу живот нови,
онако како ја хоћу.
То је моја одлука за коју се борим.
Настави са читањем “ЗБОГ ЈЕДНЕ ГРЕШКЕ – Даница Рајковић”
Ову песму посвећујем теби,
а заслужио си много више.
Учио си ме од првог дана,
како се поезија пише.
Научио си ме да будем човек,
да верујем у добре људе,
да пишем лепе речи
и изговарам реченице мудре.
Показао си ми прави пут
и куда путокази воде.
Ти си човек легенда,
а такви људи се вoлe.
Постао си мој светионик
да ми сваки дан сија.
Ти си моја настрешница,
твоја доброта прија свима.
НЕ ВЕРУЈ
Не веруј ако кажем
да сам те заборавила.
то су речи утехе,
у своме гнезду бих те свила
Када би моје срце
могло да проговори
рекло би ти истину
да те моја душа воли.
Тражим по дану и по мраку
и у сновима те тражим
записала сам те у срцу мом
пут до тебе покажи ми.
Не веруј ако кажем
да сам те заборавила
чежња и нада путују са мном
радо бих се са тобом видела.
Настави са читањем “НЕ ВЕРУЈ – Даница Рајковић”
Откључај ми врата
Откључај ми врата и поведи ме
на пут прави звездо моја северњачо
на право место ме остави.
Својим погледом си ме усмеравала
и сведочила моме путу
откључај ми своја врата
Не гледај ме забринуту
као да сам у бунар пала
и немогу да изађем
Засијај звездо северњачо
у твоме сјају да се снађем
ти си мој животни дах
У коме сабирам мисли
руше се предходна сећања
испод настрешнице жута ружа виси