Категорија: Bratislav Bogdanović

ЈОШ УВЕК ТЕ ВОЛИМ…

Суза по суза
низ образе плови
на снове пада
па их тугом ломи
где се то крпе
поломљени снови
да поново буду нови
Дах по дах
у грудима боли
кад љубав се гаси
а срце још воли
где се то лечи
срце што стаје
да снагу нађе
и себе ти опет даје…

Братислав Богдановић

НЕГДЕ…

Негде испод дуге тражио сам боје
да дочарају ми изгубљене очи твоје
али такве боје више не постоје
јер само очи твоје беху огледало моје..
Негде покрај мора слушао сам ветар
тражио звуке што на твој глас личе
али ветар бесни да шапуће не уме
нити твоје речи може да разуме..
Негде усред баште тражио сам цвеће
цвеће које на те може да мирише
али оно тамо ни не расте више
спрале су га неке дуге сетне кише..
Негде у животу волех друге жене
љубећи их тражих усне њене
ал те усне једне драге сене
имају само давне успомене…

Братислав Богдановић

ДАХ…

Ко поток
што из твојих груди
просипа капи
бисерне ћуди
пијем твој дах
ватрени, луди
што у мени чежњу
опасну буди
Усне ко извор
блудно ти љубим
жељом ћу сада
себи да судим
док твој пијем
свој дах губим
опијен страшћу
због које лудим
Час овај зато
нећу да худим
срце ти дајем
да се уз те будим
дахом се храним,
дахом се појим
јер док тебе дишем
ја постојим…

Братислав Богдановић

У СТИХ СЕ ОБУЦИ….

Ако желиш драга
у стих да те оденем
мораш онда скинут
све окове са се
јер шта ће ти шешир
да ти косу скрива
кад је твоја коса
за ме ствар жива
пусти је нек живи
у рукама мојим
док је нежно мазим
да је дахом појим
Јер шта ће ти блуза
да ти груди крије
кад у њима сада
моје срце бије
пусти нек их дирам
руком да им годим
да их жарко љубим
блузе ослободим
јер шта ће ти хаљина
да ти тело сплиће
и сапиње грубо
твоје дивно биће
пусти да је скинем
да је с тебе кидам
док те страсно грлим
и дах ти прекидам
ни ципеле мила
теби не требају
само стопала боса
да се мени дају….

Братислав Богдановић

УТЕХА..

Када прођу лепи дани
и спусте се ноћне туге
пољуби ме моја драга
јер љубави немам друге
Кад ми суза оком крене
душа сломи о камење
загрли ме тада мила
не би ли се зацелила
Кад ми јецај груди пара
тера срце да занеми
ти га узми из недара
па у недра стави себи…

Братислав Богдановић

ЖЕЛИМ НЕШТО…

Пусти нек мој ветар
твоју крошњу њише
нек повије гране
и милује лишће
Пусти нек моја роса
на твој цветак падне
можда се из тога
нешто лепо деси
Пусти срце моје
нек те са собом носи
јер није лепота
љубав да се води
већ кад се из тога
нешто лепо роди…

Братислав Богдановић

СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ…

Те ноћи кад се пробудих без тебе
помислих на трен ма имам ћебе
ал хладно ми беше у ноћи без тебе
и срце поче страшно да ми зебе
Тог јутра кад те није било
пуно се туге у мени слило
отишла си тек тако, срам те било
а волео сам свако твоје кило
Тог дана када сам сам остао
своја сам сенка постао
ал ти не беше ту да у њеном хладу
безбрижно пијеш своју лимунаду…

Братислав Богдановић

ДА НЕ ПОСТОЈИШ ТИ…

Да не постојиш ти
да ли би сни
били сни
да ли би се чежње
чежњом звале
Да не постојиш ти
да ли би груди
болеле јако
да ли би суза
канула лако
Да не постојиш ти
да ли би звезде
биле далеко
да их дохвати
други неко
Да не постојиш ти
да ли би зелена
била трава
да ли би душа
могла да спава
Да не постојиш ти
да ли би дисати
могао тада
да ли би писати
умео ко сада
Да не постојиш ти
да ли би дуга
имала боје
да ли бих срео
очи ко твоје
да ли би срце
волело моје
Да не постојиш ти
да ли би постојао
и живео ја
јер само ти си
биће из мог сна
Да не постојиш ти…

Братислав Богдановић

ЈЕДНОГ ДАНА…

Једног дана кад све прође
када оду све зиме и јесени
не заборави ме моја драга
потражи ме у успомени
Једног дана кад ти суза крене
кад не буде више мене
ти се сети моја мила
да мисао си ми задња била
Једног дана у свитање
када јутро ново сване
ти пожели срце моје
да загрљени смо нас двоје
Па кад пођеш онда мени
с друге стране у свет сени
у загрљај ја те чекам
с тобом вечност да поделим
јер то желим, душом својом
душом својом, срцем целим…

Братислав Богдановић