Снежана Поповић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…

Снежана Поповић, рођена 1965. године у Краљеву. Завршила је Правни факултет у Новом Саду и мастер студије на Медицинском факултету у Београду за мастер менаџера јавног здравља. Последњих двадесет година ради у Општој болници Крушевац. Љубав према поезији потиче још од њеног раног детињства када јој је велика страст била читање књига и отуда можда жеља за писањем. Од 2019. године активно се бави хуманитарним радом, један је од три оснивача Хуманитарног удружења „ Чарапанско срце“ и његов заменик. Има успешну сарадњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ које је дало своју несебичну подршку и допринос у раду хуманитарног удружења у свим његовим досадашњим хуманитарним акцијама које је организовало, а на које је уз сво поштовање и уважавање увек позивано. Са друге стране, у последњих годину дана, активно присуствује готово свим песничким сусретањима, вечерима поезије које организује Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ што је можда и утицало да добије инспирацију да и сама почне да пише своју поезију. Први пут је казивала стихове своје песме „Та реч…“ у Белој Сали КЦК у Крушевцу 14. фебруара 2020 .године приликом вечери поезије са темом „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“. Оно што јој је најважније у животу, то је њена породица, а поред љубави према њима и поезији, ужива још у изазовима нових путовања и воли своје кућне љубимце… Пилета и Меду. Написала је укупно шест песама:„ Љубити, живети и рујно вино пити, „ Та реч…“,     „ Бог“, „ У доба короне“, „ Укус слободе“ и „ Снови у априлу“.

Данас Вам представљамо Снежану Поповић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ.

Поезија Снежане Поповић на Блогу ПоезијаСРБ

УКУС СЛОБОДЕ

Колико смо само пута чули сви ми,
човек не зна шта има, док то не изгуби.
Да ли смо сада сви ми не вољом својом остали,
без тог нечег, без чега готово да немогуће живети је,
ни пуним плућима дисати, нити се као дете искрено радовати!

Тренутке слободе и сигурности брзином светлости заменише
неизвесност, свакодневна исчекивања, зебња и страхови.
Осећај угрожености и беспомоћности, под кожу нам се завуче,
И као тешки окови нас као робове стегоше,
Пожелех да све био је ружан сан и да опет ја будем слободна.

Хоће ли бити довољно да нас смири и усрећи
све оно што наизглед довољно ушушкано али немо нас дочека,
сваки пут када крочимо у домове наше и за собом врата затворимо ?
Не, неће моћи тај вајни,пролазни луксуз да замени
никада онај слатки укус што слобода нашег бића може.

Могу ли све те неживе ствари ма колико оне вредне
и скупоцене биле,заменити непроцењиво богатство
оног животног осећаја слатке слободе наше?
Не, слобода није увело цвеће
у неком стилски сређеном кутку собе наше.
Она је вечито свежи, мирисни цвет
који својим миомирисом опија и мами.

И не само то, она је исконска борба човека
са самим собом,за једно слободно биће у себи.
Када сутрадан прође све ово зло, што затечене и
беспомоћне у свој осионости снашло нас је,
Знаћемо можда да уживамо
у укусу и дражима слободе наше.

© Снежана Поповић

(Прочитано: 878 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 688.328 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif