Sećanja naša tirani, stalno se vraćaju, muče,
ne budi rob prošlosti, već živi u svetome trenu;
ono što nazivamo sutra, već je zapravo juče,
prvi jutarnji petli u stvarnost će tebe da prenu.
Ne, neću te večno voleti, jer ni ja večan nisam,
pa moj tren kad prođe, trulež će, zemlju, tada u ćivot;
onaj mali deo večnosti, kad dobro znadoh s kim sam,
voleću tebe dok traje to što nazivamo život.
Oni koje volimo zadaju baš najviše boli,
ljubav umire bolno, od izdaje, slepoće, jada;
da li je pesnik mazohist kad samo zna da voli,
najteže mre od samoće u kojoj predugo strada.
Na pozornici se digne zavesa pa krene drama,
Život? Čudan teatar: prvo drama… zavesa… tama.
Književnik Branko Mijatović , rođen 18.07.1949. godine u Šapcu gde završava osnovnu i srednju školu , a potom u Beogradu diplomira i magistrira na Mašinskom fakultetu , no njegova zivotna preokupacija ostaje književnost koju na Filozofskom fakultetu u Beogradu(katedra za književnost) diplomira 1987.godine. Mijatoviċ poeziju ne samo da piše preko pedeset godina , već poeziju živi , sanja i snoviđa . Pored učešća u mnogobrojnim antologijama objavio je jedanaest knjiga od kojih tri posebno izdvaja : " Crni čovek " iz 1997. zbirka koja biva zabranjena zbog istine koju pesnik iznosi o bratoubilačkom ratu 1991.-1995. i zbirke "Zrnca mudrosti " iz 1985. god. koja biva okvalifikovana kao disidentska , kao i knjigu izabranih pesama " Bez senki iza ljupkosti snoviđenja " iz 2018. sa 120 pesama koja je zapravo Mijatovićevo životno delo i za koju biva nagrađen zlatnom poveljom Ministarstva za kulturu i informisanje Vlade Republike Srbije . Pored poezije Branko Mijatović se bavi teološkim esejom od kojih treba posebno izdvojiti " Vapaj za smislom " i " Kako spoznati Boga " . Iz ciklusa pesama u kojima je tema raspad Jugoslavije veći broj pesama mu je zastupljen u lektirama na koledžima nordijskih zemalja i u SAD.
Види све чланке од Branko Mijatović
