Dve reči
One dve neizgovorene reči
ne dopuštaju mi da te zaboravim.
One dve reči, koje ti meni, koje ja tebi
nikada nisam i neću moći da kažem.
Baš te dve reči koje spajaju ljude
tebe su odvukle daleko od mene.
Bez obzira što si stalno u mojoj blizini,
zbog te dve reči koje se kriju u meni
nas dvoje gotovo da ne razmenjujemo ni jednu.
I svakog dana kada te vidim u toj masi ljudi,
kada razmenimo po jedan već lažan osmeh,
ostaje mi još samo da ti kažem te dve reči
za koje je znam odveć kasno,
a nije da nije bilo prilika da budu kazane
Da sam ti možda te dve reči rekao
onog sunčanog oktobra pored reke
kad smo gledali talase kako odlaze iz tvog grada
i nagađali gde će da odnesu žut opao list.
Настави са читањем “Dve reči”