Аутор: poetessa

Poboden u noć Mesec je slušao tajne tihih beskućnika Osim njega niko ne zna da oni imaju priču od poderanog tela

nikada vreme neće prekinuti sukob vreme je obmana odložene smrti mogu ga koristiti kao paravan koji je savest poprskana rosom u svakoj kapi biće vrtlog mesto za potpuno potonuće  nade mir mi je raspet među porazima glas mi još uvek zebe u ustima ako ih otvorim biće to razlog da nikada više ne progovorim

. bilo je ono što je predvidela neizgovorena reč . tražiću je celog života možda mi objasni kako je nadživela sebe i ljubav koju je iluzija dizala u krošnje . a možda mi se ipak nikad neće dati . tajansvenost je povod njenog postojanja

. Svaki dan nam može biti život Ili nam život može biti dan Na nama je da biramo ????  ili   ???? …………..da………….. ……..po……… …………….sta…………….. ……………ne…………….. ……………………mo…………………….. ..i..za….bra…ni…. MI

pogled je napustio telo bez pozdrava i krenuo ka tami ubrzo se pridružiše misli i otpoče svađa bez obzira intimno je sunce udarilo gong i bi reč i bi ćutnja . tako nasta pesma s naslovom bez slova

lagala sam govoreći istinu plakala sam pevušeći drame čekala sam preskačući spokoj šta biste još da mi iščupate imam san koji ne dam imam san koji ne postoji imam san u koji ću se zatvoriti ako nastavite da prisluškujete moj život s druge strane pozornice

Misli su grizle rep jedna drugoj . Sat je brojao koliko ih ima . Olovka se lomila od smeha . Sve to bi stalo u jednu priču ali zvanično mi je saopšteno da joj više ništa nije važno osim kraja