Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Zbogom svete — Marina Adamović

čuli su da postoji i rodiše me da je nađem prvo sam je tražila u očima zaklinjem se slučajno mi izmače nastavila sam da gugučem za više nise nisam imala hrabrosti onda reših da zanoćim u rascepu stočne hrane e s pupka mi je rasla cvetala i sušila se ali sve pojede zadnji balegar nemojte … Настави са читањем “Zbogom svete — Marina Adamović”

čuli su da postoji

i

rodiše me da je nađem

prvo sam je tražila u očima

zaklinjem se

slučajno mi izmače

nastavila sam da gugučem

za više nise nisam imala hrabrosti

onda reših da zanoćim

u rascepu stočne hrane

e

s pupka mi je rasla

cvetala

i

sušila se

ali

sve pojede zadnji balegar

nemojte se ljutiti

(iako delujem pametno)

civilizacija je našla mene

upala mi u rožnjaču

i

odvela u strmodol

????? — Marina

sat je otkucao ponoć kiša ode u mačji bathroom sat je otkucao jedan oblak je skinuo beli veš sat je otkucao dva nebo se rasteže do mile volje . u tri izbi rafalni zvon nemušti se uhvatiše za pana prekinu se rasna mržnja između krila i pepela

sat je otkucao ponoć

kiša ode u mačji bathroom

sat je otkucao jedan

oblak je skinuo beli veš

sat je otkucao dva

nebo se rasteže do mile volje

.

u tri izbi rafalni zvon

nemušti se uhvatiše za pana

prekinu se rasna mržnja

između krila i pepela

****Marina

Mesec se vezanih očiju prikrada Suncu u zimskoj odeći bol su podelili na uzduž i popreko tišina je haos u očajanju bez nade da istrči svoj pogubni krug brojim godove u nogama jednim okom par drugim nepar iz pomame prosula sam suze da zalijem ono što ne tone samo tako drugačije neće samo tako…neka..neka

Mesec se vezanih očiju

prikrada Suncu u zimskoj odeći

bol su podelili na

uzduž i popreko

tišina je haos u očajanju

bez nade da istrči svoj pogubni krug

brojim godove u nogama

jednim okom par

drugim nepar iz pomame

prosula sam suze da zalijem

ono što ne tone

samo tako

drugačije neće

samo tako…neka..neka


Nekad ili nikad — Marina Adamović

čamotinja me čamotinja me…. uzela pod svoje pa sam zaboravila zašto pobegoh od svih setitiću se vremenom da da možda ali ne mogu ni pretpostaviti koliko će ta večnost potrajati hiljadu ili dva – tri veka stvarno mi je daleko od pameti okrećem lice ka drugom zidu mesto za skrivanje bez pukotine o Filoktete dukat … Настави са читањем “Nekad ili nikad — Marina Adamović”

čamotinja me čamotinja me…. uzela pod svoje

pa sam zaboravila

zašto pobegoh od svih

setitiću se vremenom

da

da

možda

ali

ne mogu ni pretpostaviti

koliko će ta večnost potrajati

hiljadu

ili dva – tri veka

stvarno mi je daleko od pameti

okrećem lice ka drugom zidu

mesto za skrivanje bez pukotine

o

Filoktete

dukat čuvam

naći ćeš ga

naći ćeš me

kakva priča! kakve niti!