ПРЕВИШЕ
Кад отвориш ковчег тајни,
назад тада нема;
превише ме сила још за
нит живота веже.
Конопце ми плете бука
рака преголема,
остајем прегорда, сама,
док сви други беже.
Сакупљам све дане прошле
у ломачу гнева;
ноћи ту, врх њих сад нижем
јутром да их спалим.
Оглувећу стогласјима
венца што ми пева;
Превише је. Ако. Ни за
чим не жалим.
Комади ми меса цвиле
са задахом хада;
деру се, ван себе ткива,
из утробе вриште.
Врисак песме ум већ глуши
док исписујем, о јада,
последњу ми вољу. Трени,
превише ми је иште.
Претешки за цеви, ћуте
у кутији меци,
тишина коб по руци реже,
мрви костуру снаге.
Овај пут бити варварином,
прекасно је, реци;
омрзнуше ми се груди ове,
сапи израбљене раге.
Без кресива распалићу ноћи
залуд бачене у дане;
превише ми вожњи укруг
на вртешки смрти.
У бари тој од пламења нек’
стаблу сагоре гране;
превише је. Рингишпил?
Остао је да се врти.
A, jooooj!!!!
Hoces li da ti dodjem tamo i da te malcice isprasim! Zasto, zasto me cinis tuznooom……..
Necu vise da te citam…ne ni slucajno do sledece… al molim te nemoj da je ubilacka… isprepadas me celu!!!!
Pa bre Alex
Па постави ЛУТАЛИЦЕ…..хехехе….
Лепа,не јаочи,бре!
Друго моја, у твојој Алекс данас преломило се на двоје…..а само једно осећам да је моје….зато је песма таква…
Немој бежати и на мене режати!!!!
Боље на речима но на делима.Зар не?
Otkuda ti ideja da pišeš ovakvu pjesmu(?) – (sva sam se naježila) – mislila sam da ne komentarišem više na ovom mjestu, ali me nešto nagnalo.
od 
koja te voli
Ima li jutros osmijeha na tom lijepom licu? Ljubić za
Odgovor ćeš naći na počeku bloga.
пишеш лепо а тужно
замисли љето.Сунце.Море, плаже …
zaklopi oči i uživaj
veliki pozzzzzzzzzzzzzzzz!!!!!!!!!!!!
Uh…….bice mi jos teze,veruj……….necu nista zamisljati……….ipak,hvala na trudu koji uvek ulazes u mene odvracajuci me od tame……..mog sumornog leta i mora crnila……
stisni svoju draganu uza se i voli zivot…alhemicaru….i nas drugacijih mora postojati,zakon je to ravnoteze….da tame nema ne bi znali svetlost raspoznati…..
pozdrav……..3A