Фаза наших скривених мана
у сваком тренутку живота наступа.
Траје врло кратко.
Врло брзо схватиш да је непотребна
и да би њоме могао повредити
многе себи драге људе.
Само они који то чине
ништа не виде и ништа не чују,
или бар тако кажу.
Лажу.
Тако су и нас браћа издала
и од себе отерала,
као да смо демони из самог пакла,
као да смо ми криви за све,
па и за њихову срамоту.
А ми смо само Срби,
мали, али поносан народ.
Не дамо на себе.
Бранимо се како знамо
и, ако треба, умиремо усправно.
Сада, када је и део
Пресвете Богородице
у Храму Светог Саве,
Србија се клања.
Пробудила се.
Православље нас је створило,
очувало кроз векове,
и у њему налазимо снагу да трајемо.
(Прочитано: 22 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.278.590 пута)
