РАТ МИРУ – Жељко Перовић

#željkoperovićžesp
Pjesma iz moje knjige
VAROŠINA KOJE VIŠE NEMA

Кратак осврт на пјесму:
Природне непогоде и ратови неприлике су у којима се људи боље упознају и представе са добротом коју у себи носе! Стиховима сам покушао направити прелаз из слободе на ратно поље. Од безбрижног живота, љубави и среће до нереда, крви и страдања! Доживљену бол, муку и патњу тешко је писаном ријечи прењети. Јер слике ужаса из сјећања сретним завршетком нестају.
Бол престаје, а ране ожиљцима зацијеле. Покушаћу дефинисати рат, посматран и доживљен из мог угла. Рат је ужасна грмљавина оружја и звиждуци метака, који увијек долази послије тишине и цвркута птица, да страх и патњу још више увећају.
Веће зло од граната и метака у затвореном граду биле су лажи, које су зли користили да истину сакрију и људе са огњишта страхом протјерају. Дефинисао сам рат, а сада ћу истину и мржњу, које су ратне пратиље.
Мисао одабрана за ову пјесму:

ВЈЕРОВАЊЕ
Када се повјерење изгуби, вјеровање се почиње као прљав веш прати:

РАТ МИРУ

У раскошном сјају уличних свјетиљки
Град се бестидно купа.
С плочника кошмар у зидине се стрпа
Док тајац у трену авет пробуди,
Која бијесом искочи из брлога свога
И попут рањене звери звиждуком пројури,
А звона будна поново превару слуте.

Кроз одшкринута врата прошлости давне
Залеђена умови улазе да стварност казне.
Рукама пријете свјетлима која се гасе,
Неред праве уз повике гласне;
“Излазите напоље, напоље из стана!”
Држава се руши, кида канђама и слама,
А звона будна поново превару слуте.

Тишина хулија, ко’ крвник за гушу стеже,
Погледом пратим отргнуте сјене
Што безглаво јуре, ал’ пуне среће,
Мјесецу кличу и кроз зубе реже,
А звона будна поново превару слуте.

Не чекај тавна ноћи, животу се крај ближи
Већ завјесом низ окно клизни,
Да не гледам људе
Што у миру за немир марширају.
Удобности својој рат призивају
Србство псују и четништвом називају,
А звона будна поново превару слуте!

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић