Tražim put na mesečini
a zvezde se gase nestaju,
ležim na palubi u tamnoj
pučini,
dok vetrovi noćni urlaju.
Slušam krikove morskih dubina
gledam utvare na jarbolima
cepaju jedra kidaju sidra,
ostajem sam bez čuvara.
Bačen u zemlje kiklopa
so mi jede mrtvo lice
zov sirena oči kopa,
hoću bonacu,pučino vrati
mi srce.
Lutam talasima olujnih bespuća
gutaju me scila i haridba
mog svetla umire borba,
gde je Itaka,gde je kuća.
(Прочитано: 133 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.184.632 пута)
