ДЕСНОМ СТРАНОМ УЛИЦЕ – Небојша Станојковић

ДЕСНОМ СТРАНОМ УЛИЦЕ

Овог ћу месеца, десном страном улице
Па нек се наљути моја компулзија
И никог нећу да гледам у лице
Одавно познат театар илузија
Данас ћу јести само кашиком
Рече ми пријатељ једном
не ваља бости храну
Нећу се замајавати тактиком
И вишом математиком
Кад све жеље, у једну стану
А свак своју има, зар не
Један сан надсања све друге снове
Овог  јутра за инат, на леву ногу устаћу
Прво ћу кафу, па тек онда све остало
И кад упалим телевизор, ћутаћу
Нећу ни реч на све то да потрошим
Ни секунд драгоцен од оног 
Што је преостало
Овог ћу часа да устанем
И одмах да погледам у небо
И рећи сину да то учини исто
И да се сетим онда кад посустанем
Да све је ипак тако јасно и чисто
А да смо га ми,
ко зна зашто
Упрљали

© Небојша Станојковић