Помало себи
постајем досадна
у кавезу живота
трачак светла у тами
изаћи неповређен
из лудила и злобе
уметност клизања
у хаљини од свиле
неопажено сакрити
стихове умора
и написати песму
у крилу анђела
о љубави и срећи
бити насмејан
живети како хоћеш
гајити наду да неће
по срцу да пишу
у кожу утисну
бол живота
до смрти сванућа.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
