Okovan grehom osta bez glasa,
beskrajna patnja gnezdo je svila;
sad uzalud traži slamku spasa,
anđeo pali sprženih krila.
Sa lica gordog nestade sjaja,
mostovi spasa pred njim se ruše;
zanavek prognan iz božjeg raja,
svetom tumara proklete duše.
Sad traži svako nejako janje,
neznabožca koji mrakom brodi;
oštrim ga srpom ko žito žanje,
ka paklu dušu zauvek vodi.
Pevajte ljudi o božijoj slavi,
čistim srcem trebamo voleti;
nedajte da nam so obljutavi,
čime ćemo hranu posoliti.
Nek dobra dela svetle pred nama,
da mis’o bude iskrena, čista;
nek deca svetog oca Avrama,
zanavek slave Isusa Hrista.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 208 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.469 пута)
