Било је кишно вече
И све је подсећало
На давни растанак
Кад си ми био први
Кад сам ти била прва
У углу ока понекад
Засветлуца суза
Као сунца мрва…
У души неко чудно
Плаветнило
Налик узбурканом мору
Као кад читаш молитву
И призиваш Бога пред зору
Љубав има
неку чудну путању
Полази од срца
И ту се враћа
Али са пуно рана
И ожиљака
Све се згуснуло
У немо очајање
Љубав је несхватљиво
чудо…
Она нема ограничено
Трајање
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
Предивна песма,пуна емоција.Браво
Предивна песма,пуна емоција.Браво