СУЗО МОЈА, НЕ ЧАМИ ПОТЕЦИ
Сузо моја, не чами – потеци
Својом капљом моје боли реци
Тужна сета утробу ми пара –
Душа ми је озебла од рана!
Данас кад је помен Светом Петру
Стихове ћу да пустим у етру
Описаћу једну мучну сцену
У зворничкој Каменици селу.
Сребреница српско страдалиште
И истине праве губилиште
Прошлог века деведесет друге
Беше кратер јецаја и туге.
Погибија малог Слободана
Мојом песмом није описана
Са речима које беху благе
Да је срочим не имадох снаге.
Данас ево срце риму прену
С тешком муком описат ћу сцену
Пред најездом бесне камариле
Кад бежаше Срби преко Дрине.
Злотвори су палили и клали
За милости скоро нису знали
Убијаше што су стигли редом
Из колевке и са косом седом.
Слободана срећа није хтела
Вратио се поново до села
Пса да пусти осталог на ланцу,
А мртвога нашли га у кланцу.
Имао је само дван`ест лета
Кад га уби Весели Елфета
На стомаку крст му насликала
И обе му руке пререзала.
Нашли су га после на ђубришту
И принели вечном коначишту
За њим мајка пресвисну од јада,
А монструми кажњени никада!
Мили Боже, шта натера људе
Да нејачи беспомоћној суде
Да имају животињски нагон
Да погазе и правду и закон?
© Милоје Вељовић
12. јула 2020.
Ово је најтежа песма коју сам написао.За злочин који ме мучи годинама нисам налазио речи.Сами Бог ми даде снагу након толико година да напишем нешто!
Уважени песниче, тешка тема, а предивна песма. Обратите пажњу на задње стихове. Сами у образложење кажете да сте Божјом помоћу добили промисао да ову поему о српској страдији напишете, а “Бог је крив што се зло десило”. Нелогизам, зар не?
Наравно, у опцији “уреди” тај стих се лако може прерадити јер зло је човеку од човека а не од Бога.
Срдачно,
Проф. Мр. Б. Мијатовић
I krik ljudske duse nad surovom istinom pesmom se zove. Istina se mora sacuvati od zaborava. Cekam Vase novo pisanje postovani Veljovicu. Pozdrav i dobro zdravlje.