ВОЗОВИ Имају гвоздене стазе, којих се држе, по којим пролазе дужине брже, они никад не скрећу, возови нису као људи, увек су исти, када стоје и кад се крећу. Има у њима необичног, од када сам их упознао доносили су радост, спајају градове и путнике, очи и видике, они су приче што … Настави са читањем “ВОЗОВИ : Андреја Врањеш”
No votes yet.
Please wait…
ВОЗОВИ
Имају гвоздене стазе,
којих се држе,
по којим пролазе дужине брже,
они никад не скрећу,
возови нису као људи,
увек су исти, када стоје и кад се крећу.
Има у њима необичног,
од када сам их упознао доносили су радост,
спајају градове и путнике, очи и видике,
они су приче што на живот личе,
У њима се чека да се стигне,
до драгог неког, луке срца,
онда нас поново врате,
у дане трошне, бучне сате,
волим их што клопаарају животима нашим,
што понекад у песму сврате.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag