ПОСТОЈИШ ЛИ?…..Миладиновић Сандра Мајра

ПОСТОЈИШ ЛИ?
О што сретох те сада,
кад тако близу је равница,
све јачи мирис тамјана,
а очи тишина лица…?!

Што те не сретох јуче,
кад звезда ми у шаци беше,
била сам газела тада,
од које страхови беже?!

Ти можда знаш да волиш,
ал’ како то да знам,
речи ми не значе ништа,
све да си и сам Цар!?

Можда си стрпљења пун,
моја си половина,
али то је претпоставка,
апстрактна и заводљива?!

Што те не заволех давно,
душе невине, наивно,
када је незнање било,
разлог да волимо правилно!?

Зашто те не препознадох у маси,
док учио си да дишеш,
желео страсно да љубиш,
волео писма да пишеш?!

Овако пропустих све,
а ти би баш да ме волиш,
о љубави много сад знам,
и питам се да ли постојиш!?

Миладиновић Сандра Мајра