Tuđi dokovi
Njiše se ovaj nestvarni brod,
kojim plovimo,
k’o kakve mlade bokovi.
Samo more i nebeski svod,
okom ulovimo…
Tu su i pristaništa dokovi.
Dokovi tuđi, tuđi i ljudi,
tjeraju nas:
“Idite odavde”, k’o da smo kužni.
I opet se isto sjećanje budi
i traži spas…
Mi smo ustvari, sami sebi dužni.
Dužni smo priznati, sebi i djeci,
da nejaki smo
i da se staro drvo, ne prima lako,
da ljepše je tamo, odakle su nam pretci,
u stari kraj bi smo…
Noćima ista patnja! Dokle ovako?
(C) Miro Beribaka
(Прочитано: 55 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.485 пута)
Miro, izdrzi….
Tako je receno!
Pozdravljam te
L.
Odlicna pesma
L.
uzvraćam pozdrav,
M.
Eh tudju dokovi… Kako je ovo sve lepo receno…
Pozdrav Miro
Milisav
Milisave,
šta su “tuđi dokovi”, znaju samo oni koji su na njih pristali.
Valjda se zato tuđina, tuđinom i zove.
Hvala za komentar
i naravno, pozdrav,
Miro
Surova realnost pretočena u stih (kakav kod tebe još nisam vidjela) – da pjesma nije potpisana, ne bih znala da je ova interesantna pjesma istekla iz tvog pera.
Bravo, Miro.
Seko,
nije “iz pera”, nego iz tastature (šala, šala).
Hvala Seko za divan komentar.