ГРБАВЦА ГРОБ ИСПРАВЉА
(Чехов)
Свуда остају наши трагови
И најмањи кораци имају значаја
За наш живот садашњих титраја
Повукао сам канап од звона
Који је висио до земље
А оно је одјекнуло болно
И померило темеље старе звонаре
Ако се определим за неко начело
Биће то <ништа није пролазно>
Машта је почела да ствара
Саблажњиве слике календара
Који се отворио од првих страна
И замрачио видокруг у мојој души
Јер је почео уобразиљом да ме гуши
Звоно је својим батом неодољиво
Подсећало на будућност
Која ће као прошлост бити
Разбијени грлић боце на путу
А црни горостас јавор
У залеђу воденичког точка
Трепери хучно и меша ваздух
Детињства и садашњости
Опомиње ме да поздравим живот
Који се негде између зауставио
И да ослушкујем звук
Који надраста старење
Које ће стати и више неће бити тајни
Јер ћу понети инсгрументе
На заказани састанак
Тада ћу желети да се искупим
Зато што сам ишао мален испод звезда
Куда ћу незаустављиво полетети