(NE)MOĆ STIHA

Jutros  me je napustila  pesma

A pevala je  u grudima

Visoko u srcu

Kao mlad orao krstaš pd nebom

Tako je kliktala ta moja o tebi

Kao ja kad si tu

Na reč tvoju da sam ti Ljubav

Život je hrlio u  reč i  stih

I grlila me pesma kako bih da me grliš ti

I ljubila kako ljubi vidarka ljubav

Da prođe gde boli

Noćas

Bolovala je moja vidarka sa mnom

Do duboko u noć

I umrla od tuge u zoru

Jer ti si prećutao  reč ljubavi od koje se ozdravlja

I izrekao običnu

Kakva se govori bilo kome kad  boluje

I ta suvišna

Oduzela je moć mojim poemama

Da me ubede  da je ljubav i kad nije

Melemi moji stihovani

Nemoćni da me iscele neistinom

Umrli su od sramote jutros…