МАГИЈА ВИЛА
Илузије ме воде далеко,
није то пуко бежање од стварности,
већ као да ме рука моћна и нежна
води до сводова сванућа….
Тамо до руба где се додирују
звезде са травом,
и где се тамно небо боји
од модрог – у светло плаво!
Oпроштај као лек векова…
Из камена где извире бисерна вода –ватра искри,
и цвета племенитост као пурпурна магла….
њени изданци обале красе,
и руке јој грле трошна стабла.
Године прошле збијају шалу
на ушћу се ватра претвара у поплаву,
где духови Радости и Рађања,
у заборав бележе сва страдања!
Пут сазревања су падања…..
У чаши црвеног вина, од нити месечине,
силуете познате и кораци тихи,
док сок живота се слива
из образа, у руке, па све до петних жила…
играју пантомиму сенкама…..
Мистична је сила у непознате скрила
додире од стакла и свила на окну
се размакла од вихора
па од наглог ударца тупа у мени срце лупа…
О, да ли сам све то снила!?
Силна је снага духа – као магија вила!
(c) Миладиновић Сандра