РЕЧ ПЕСНИКА
Отворим ли прозоре од душе,
видеће се колико сам слаба,
и река ће суза тад потећи,
од свих мука големих и јада….
Отворим ли врата своје душе,
полетеће песма као вихор,
престићи ће реку набујалу,
ко’ сребром да везе Месец питом…
И притом док крила лелујају,
стакло прсне и кап крви кане,
са истока ломиће се небо,
таме биће док Сунце не гране….
Пролеће ће увек опијати,
сетне душе мамиће весници,
отопиће највеће глечере,
топле речи – вечити песници…..
(c) Миладиновић Сандра
