ВОЛЕЋУ ДОК САМ ЖИВА – Миладиновић Сандра

ВОЛЕЋУ ДОК САМ ЖИВА

Хоћу да плачем када ми се плаче,
и да се смејем када ми се смеје,
јер ти си само плод моје бујне маште,
и само нада моје страсне жеље!

Тражила сам те међу облацима,
на изворима и у најдубљој шуми,
мешала те са туђим корацима,
и приписивала вештој глуми!

Сада знам да руди пролеће,
и миришу на нарцис кише,
а, моја машта и пуке жеље,
знак су да живим и да дишем!

Хоћу да певам када ми се пева,
и да снивам када ми се снива,
ти јеси плод моје бујне маште,
али, ми зналачки шириш крила!

Афродита, за све си ти „крива“,
волећу док сам жива!

(С) Миладиновић Сандра