ISTOČNO OD BOLA – Miladinović Sandra

ISTOČNO OD BOLA

Istočno od bola leži svitak sreće,
majušan kao zrno zlatne prašine,
ali, sija jače od najbliže zvezde,
od najlepše reči i najdublje tmine!

Osećam ko’ jeza da me obuzima,
ali, ona slatka i opijajuća,
i tako se vraćam starim korenima,
niz kosu mi curi čista medovina!

Uh, to slatko voće ima miris grozdja,
mistično miriše ko iz samog Raja,
uplela se sreća sto jača od bola,
prenosi se dahom što voljene spaja!

Dodji, ne misli se, paučinu smakni,
dokolicu zarobi najjačim lancima,
pogledaj mi oči i nemirno more…
unesi u život ludim praporcima!

Ali, ako nemaš još hrabrosti za sve,
ako poklekneš, ma sve je to ljudski…
Istočno od bola leži svitak sreće,
taj dan kada ozdraviš, srce će ti tući!

Nemoj dugo….

© Miladinović Sandra