BALKAN – Miladinovic Sandra

BALKAN

Topim se kao sveca od vreline nabujalih reka
koje teku mnome, a ne postoji svetlost
koja bi mi ukazala put uskorog ulivanja…
mozda cu se direktno uliti u more?!
Topim se kao sveca jer nema magije dodira….
Dusa da kune slabost, ne ume, ne zeli,
jer zivot jeste i ono sto ne kontolisemo,
a, da volimo trebamo da zelimo i znamo…
Prvi koraci nas uce bezanju od tame…
Predrasude, crno-belo nebo, raspece same istine…
Topim se kao sveca od vreline nabujalih reka,
koje teku mnome i obraze mi raspaljuju,
dok srce ubrzano kuca…
Mirim se, a opet beskrajno nadam,
na Balkanu jednom velikom srcu,
jer on je mesto grubog dodira,
a, ne neznosti ogoljene na krstu!

Topim se….

© Miladinovic Sandra