ILUZIJA – Miladinovic Sandra

ILUZIJA

Iluzija, ta divna dama,
posle duge samoce je ogromna prevara,
i laz da nisam sama…
Ne, nisam sama?!

Iluzija, ta divna dama,
zelja da se u necijem zagrljaju topis,
i ponavljas kada oci sklopis…
Ne, nisam sama?!

I zasto me ta varka opije i pored svesti,
pored saznanja i svega sto govori,
da je neko sa tobom samo nebitan tren!?
Eh, kriva je andjeoski lepa ljubavi sen!

I kao malj te udara stvarnost,
necije oci strane, reci bez smisla teku…
O, kako da ne krivis sebe,
sto si od iluzije nacinio reku?!

Kako?!

© Miladinovic Sandra