ИДИ…
Иди заборави на тугу
јер зашто би тужна била
можда смо могли дохватити дугу
ал теби она не беше мила
Иди заборави на срећу
јер срећу самном ниси хтела
у одласку запали свећу
души мојој што је за те свела
Иди моје сузе ти не бриши
јер сузе моје не вреде ништа
то су само капи у болној киши
што тихо пада на путу до губилишта
Иди и опрости ми што сам те волео
крив сам признајем зато ми суди
али не куни што сам те срео
јер срце ово за тобом још увек жуди…
Братислав Богдановић