Волео сам сивило јесени,
бербу грожђа и усева других,
али ова сад је тужна мени,
сав се предах уздаху и тузи.
Волео сам јесен позну,рану,
али ова најтужнија ми је,
ја сам у њој изгубио маму.
Нема мени више оне руке,
што ме неко миловаше нежно.
Нема ока које ми је медно,
тако често пута погледало чедно,
покопаше моју милу мајку,
а за мене песника по најлепшу бајку.
Занемела су она уста мила
што ме онако охрабрише снажно,
из којих сам слушао истину
никад ништа нисам чуо лажно.
Волео сам јесен позну,рану,
Али ова најтужнија ми је,
Ја сам у њој отпратио маму
И у њој се много бола крије.
(Прочитано: 19 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.162 пута)
Tako se pronadjoh u pjesmi-kao da sam je ja napisala:
Mame nas nase gledaju i cuvaju kao sto su to radile dok su zemljom hodile-nas zivot mora dalje.
Pozdrav
Deli