Smejem se kao sunce!
Smejem se kao sunce! Zar uvek ne izgleda tako, kao da se smeje zivotu
i novim stazama!?
Odrasla sam setajuci sumama oko sela. Brezuljci. Jastrebac i Kopaonik kao zagrljena dva slozna brata. Oko onog stabla je brsljan sve do samog njegovog vrha, a cela okolina obasuta ruzicastim cvecem! Eno veverice, a lisca za herbarijum na pretek!
Sejo, hocemo li danas ponovo do naseg mesta?
Sedimo tako nas dve, na mestu gde je sada crkva Sveta Trojica, i mastamo o decjim nestaslucima vracajuci se iz skole kuci.Pijemo hladnu vodu sa izvora.
Hocemo, rece Seja .I popodne nas je culo celo selo kako pevamo u dva glasa.
Obrase se vinogradi……!!!! Hej, lepo pevate vas dve! – smeju nam se mestani kada nas sretnu sokakom.
Obuzme me neko posebno osecanje kada se setim naseg druzenja i detinjstva.
Sredjivale smo staru kucu i mastale da je to napusteni stari dvorac, a nismo smele da
pridjemo, niti da ikoga pitamo i vidimo unutrasnjost kuce Minica. Oduvek je bila tajanstvena, cudesno sablasna, a deca puna bujne maste.
Trazile smo hidru brzacima reke Rasine i dovikivale se sa slavujima, izazivajuci
njihov cvrkut.
Odrasle smo. I sada smo kao sestre!
Divno je bilo i bogato to detinjstvo!
I sada mi daje snagu da se smejem kao sunce zivotu koji nosi sa sobom i dobro i zlo!
Smejem se kao sunce!
© Miladinovic Sandra