PLAMEN – Miladinović Sandra

PLAMEN

Plamen u meni tinja,

ljubav neopisiva,

i neprijatelja razumeti znam!

Oči su mi duša na licu

gde sam ukrstila niti mudrosti i dobrote!

Gde su granice i mere svemu?

Ja tamo negde nad Pacifikom,

dušu otvaram nikom i nekom!

I srećna sam sto je tako,

cčak i kada strelu sred srca dobijem,

ne iznenadjuje me sto pristajem da “robujem”!

Moja je misija teška priznajem,

olujama odolevam i ne znam dokle!

Jošs ima takvih moj živote!

Svi se ne znamo, ali kolo činimo,

beskonačno i neprekidno,

celom kuglom se uvija!

I biće tako dok sam živa! i dalje….

Srećna sam i kada sam kriva, a nisam kriva!

LJUBAV MI DAJE KRILA!

© Sandra Miladinović