Ikaru sam poverila tajnu sad sam pero na njegovom ramenu kapi voska me ne brinu napraviće naše parabole morske pene brine me to što će svi pohrliti do pučine sa ustima koja proždiru tišinu tajna mora biti tajna bez nje će nas pokopati tama o! kad bi apsurd upao u grla Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА … Настави са читањем “Tajna — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
