Долазим из прошлости у цвету мртве природе видим доказе истине коју тражим умотан у зору дана који свиће.
Изнад шуме , видим случајног пролазника значајно помућеног вида од јакога сунца у сумраку долазеће ноћне тишине која убија све животне истине у свету таме .
Спрема се олуја
Тишина дана ми мути очи које не виде надолазеће невоље тако да могу да видим невиђено .
Кишу која пада у налетима , ветар који дави силу удара распојасане кише .
Облаци се разиђоше, птице запеваше , киша престаде . Ја радостан због олује која престаде , покушавам да видим невиђено , али не могу.
Можда сутра.
(Прочитано: 40 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.971 пута)
