Дан: 28. јул 2024.

Данас је најсрећнији дан за мајку
дочекала је да јој син доведе снајку
дочекала да сина свог ожени
да је снајка коначно одмени.

Снајка ће све мере предузети
ствар у своје руке ће узети
чистиће, куваће, пеглаће
све од себе за свог драгог она даће.

Од ниједног посла неће одустати
сваког јутра у шест ће устати
да спреми доручак и да са свекрвом кафу попије
своју брижност према новој кући нимало не крије.

На посао испраћа свог мужа
кад се врати с посла следи јој од њега ружа
умеси хлеб, направи слатко, нешто скува
и најбоље што уме децу гаји и чува.

Мењају сопствено тело
од црног у бело
желе да имају изглед ђавола
само њихово лице је пуно бола.

Бог их је дао како је он желео да буду
а они добијају неку идеју луду
к мењањем личног описа
не плашећи се Божијег прописа.

Ту је такође и мењање гениталија
апсолутна психо аномалија
мушкарац жели женско бити
а девојка са партнерком лакше везу наставити.

Двадесет и први век се није требао ни догодити
свима њима се мора угодити
без обзира на грехе сви они своја права имају
живе онако како сами бирају
против Божије заповести
не марећи што ће их све то у пакао одвести.

Кажу: Види каква мачка
а она цела вештачка
кажу: Види каква риба
а она уснама под да ориба.

Она јадна напухана цела
над њом се свела
читава свита паразита
да ли је то у реду, нико да се запита.

Градом ходе као да су свет освојиле
напухане образе пудером обојиле
пудер жилетом да скидају не би се посекле
умишљене да су популарност стекле.

Ретко ко у данашњици да заволи ону природну
сви желе ону себи сродну
што нема мозга ни грам
кад видим каквих све има, боље је бити сам.

Џаба је мени таленат за песништво
кад не могу пронаћи право издаваштво
које ми може изаћи у сусрет да објавим свој рад
док сам још у снази и млад.

Неколико њих сам контактирао
сваку реч написану сам бирао
како ћу је написати и уредити
себе ка остварењу сна морам убедити.

Полу голе, педери и наркомани се
појављују
у јавности своје срамоте објављују
дају им колико год желе простора
најезде глупостима као из тора.

Глупе чине сретним
нама с талентом и паметним
не дају да искажемо истину и праву културу
кроз поезију, ликовно, спорт или ти литературу.

Ја не знам да ли сам луд или не
али ме све ово и те како брине
сва ова међународна збивања
због којих се требају поставити питања.

Зашто то раде? Шта им је циљ? Докле ће то да траје?
Кад ће престати један другог да издаје?
Што мора толико народ да настрада?
Зашто су веће цене а све мања зарада?

Када се буду добили сви одговори
можда ће следити и коначни договори
за мир, стабилност и сву друштвену заједницу
а можда упознам тад праву и искрену верницу.

Дај Боже да се стиша и да наступи мир
да престане њихов гнев и хир
иначе ће отићи дођавола планета цела
од рата, загађења или куга бела.

Одједном ју је нестало
тринаест дана се ништа није о њој знало
у потрази је кренула цела маса
али о њеном проналаску ни трага ни гласа.

Цела се држава на ноге дигла
не би ли каква добра вест стигла
уз бригу, веру и надање
не слутећи да ће за целу нацију доћи страдање.

Невини анђео којег је Бог створио
заувек је нажалост очи своје затворио
ушавши у рај са душом честитом
без трунке греха и истинитом.

Сво то зло које је доживела
ко зна кроз шта је све проживела
јадна, гладна, жедна и намучена
далеко од својих гажена и претучена.

Заборавити се никада неће то недело
нити то анђеоско насмејано лице бело
које је ведрило док би се смејало
којем се нажалост није дало
да оствари своје дечје снове
нек јој душа почива у миру кроз векове нове.

У потрази смо за здрављем
у потрази за слављем
у потрази смо за лепим женама
у потрази смо за ниским ценама.

У потрази смо за нечим лепшим
у потрази за нечим успешним
у потрази смо за пријатељства права
у потрази за осећајности која су здрава.

У потрази смо за новим животом
у потрази смо за већом новчаном свотом
у потрази за успешном каријером
у потрази да се не сретнемо са баријером.

У потрази, у потрази и само у потрази
живот нам прође у потрази
за нечим што је је лепше и боље
за нечим што ће нам донети више воље.

Вечито смо у некој потрази
уз које следе и победе и порази
али све док не кренемо у потрагу
тапкаћемо у једном те истом трагу.

Ене онај што је дебео и смешан
мора да је много јешан
с јелом не може да престане
где ли му све оно стане?

Ене онај што је сув и мршав као грана
сигурно му не да јести нека рана
која га прати и због које нема апетита
добога шта му је, народ се пита.

Ене онај што је спор и неспретан
ене онај што је брз и спретан
ене оног како изгледа тужно и самачки
ене оног како изгледа сретно и момачки
ене онај како је као зец плашљив
ене онај како је храбар и неустрашив.

Ене оног, ене овог, ене оно, ене ово
откад је света и века ништа нема ново
сем коментарисања других
тако већ низ векова дугих.

Толико њих је волео
ниједној није одолео
на крају је остао сам
све то како иде, одлично знам.

Из малог места у велики град
питајући се где је она сад
она његова вољена
никад пребољена.

Прави је боем био
тугу је ‘лечио’ тако што је пио
много је пио и волео
на крају се и разболео.

Три дана је у кафани пио без престанка
због њиховог растанка
ту и песма настала
како је једна љубав нестала.

И тако болестан он је писао и певао
о многим љубавима је сневао
ишао је из болнице да би правио концерт
заиста је био турбулентан тај његов свет.

Није се изборио с болешћу
отишао је мислећи о оном пролећу
када ју је срео док је киша падала
док је она другом припадала.

О њему је и филм снимљен
заувек ће остати у народу омиљен
вечно ће живети с његовим песмама
за све оне којима се срце у делиће слама.

Ма која кравата и одело
обуј опанке па правац на село
да видиш шта је права лепота и милина
кад осетиш мирис зрелих јагода и малина
кад узмеш самлевено брашно из старог млина
који се у још старијој воденици налази
кроз коју свака кап воде свој жубор проналази.

Јабука нека роди доста као дуња и шљива
да их не нападне разни паразит ни гљива
стабла кречом окречи
па у јесен добру ракију печи.

Кад осване дан ујутру
попиј по једну љуту
уз чен или два белога лука
тад од тебе бежи свака мука.

Ори, сади, жњи, пласти, ливаду покоси,
намири стоку, ал не дозволи да ти ико пркоси
ти си свој на своме, домаћин си прави
избалирај сено и крај реке одмор направи.

Уз своју жену, децу и целокупну имовину
живи сретно и дуго на своју мировину
само што даље од града бежи
тамо је живот из дана у дан све тежи.