Дан: 28. јул 2024.

Да ли имало осећања имаш
престани да ме дираш
не јављај се и не пиши
мене из живота избриши.

Имаш ли имало осећајности
за сваки грех нека ти Бог опрости
али само немој то од мене тражити
нити ми се за било шта мемој пожалити.

Одлази од мене, нестани
одлично глумиш али с тим престани
знам сваку твоју фору и све лажи
некога другог за издају потражи.

Заборави да си ме икада упознала
и да си нешто о мени сазнала.

Коначно сам мир и тишину пронашао
без тебе сам се одлично снашао
коначно сам пронашао мир и тишину
не гушећи се у ону исту прашину
коју би подигла уз твој бес и хир
коначно сам пронашао тишину и мир.

И најјачи буде поражен па изгуби
зато воли и жели страсно
признај све што осећаш и љуби
док не постане касно.

Уживај све док можеш
пиј, једи слано, слатко, масно
једном ћеш свакако заувек да одеш
нећеш моћи жалити када постане касно.

Сваки тренутак проведи у смеху
све што радиш нека буде красно
свуда око себе можеш пронаћи утеху
не узјогунуј се јер биће касно.

Касно, све ће постати касно
чак и прекасно
зато, касније не чекај никада
ко зна да ли ће тог каснијег бити икада.

Моје боли се не могу залечити
мене не може нико спречити
да те волим и песме да ти пишем
како, како из сећања да те избришем.

Ти си моја љубав, понор и нада
где ли си сада
куда ли те воде сјајне звезде
док мисли и даље ка теби језде.

Не могу да се опоравим
немогуће је да те заборавим
сваким даном тугујем све више
тако је кад ти се судбина очаја запише.

Тражићу те по целоме свету одустати нећу
све док с тобом не будем имао срећу
проклињаћу себе а твоје очи желети
тек ћу уз њих моћи мирно умрети.

Пола века се ради да би се скућило
онда дође зло време коме ником није мило
па сав труд и покућанство преко ноћи пропадне
како може некоме рат да се допадне.

Фотељаши само задатке постављају
напаћени своје домове остављају
у рушевинама и гарежи
под којима неколицина мртвих лежи.

Ко може мени гарантовати
да се неће сутра и овде заратовати.

Коме год рат постане мио
вазда му у кући исти био
коме је год рат мио постао
тај је знајте без памети остао
ком год постаје мио рат
треба га добро искарат.

Сирија, Украјина, Палестина, Ирак или Иран
свеједно нигде ниједан рат није сам од себе биран
Сирија, Украјина, Ирак, Иран или Палестина
само је једна истина
а то је да без обзира на исходе мораш бити јак
да л’ била Сирија, Украјина, Палестина, Иран или Ирак.

Из мале земље је скалпелом у свет пошао
до звања Академика је дошао
захваљујући својим трудом и радом
давајући другима шансу за новом надом.

Први у свету је неке новотарије изумео
једино је он то и умео
транс-генитална хирургија је за њега била страст
спасите друге била му је част.

С краја на крај света је ишао
скалпелом је свако место обишао
како би неког спасао мука
Богом дана је била његова рука.

Толико операција је одрадио
чак је и хумано свој посао радио
али себе није могао спасти опаке болести
да је умро јавиле су вести.

Великан Перовић Сава се неће заборавити
вечно ће у многим сећањима боравити
оставивши у хирурзији дубог траг
уз широк осмех, мио и драг.

Под Триглавом ниче лепа трава
својим током жубори хладна Сава
стари млин и даље у воденици меље
древни беху Љубљана, Марибор и Цеље.

Дуго и плаво Јадранско море
са којег најлепше свићу зоре
таласима кваси велике плаже
које све више постају драже.

Над Приједором стоји поносита Козара
својом природом сваку душу озара
Башчаршијом двоје ашикују уз песму и загрљај:
Љубави моја од све среће сад заиграј.

Колико год је Ловћен стар
толико су Цетиње и Бар
са Хајле и Дурмитора па све до Котора
виђи се лијепа Црна Гора.

Са Златибора и Голије све до Старе планине
очарање те у небо вине
Ибар, Морава и Дунав вечно осташе
међу најбољим рекама оне посташе.

Њоме вечно сунце сија
путовање њоме тако лепо прија
од Дебра до Ђевђелије
лепше девојке око видело није.

Треба Југу обићи
лепо је на сва та места стићи
посебну лепоту од свих има
једна и једина у нашим срцима.

Са Цетиња где се Сунце рађа јарко
тамо је рођен Лаушевић Жарко
познати глумац, пре свега муж, отац и брат
водио је миран живот све док му није душман скочио за врат.

Бранећи себе и угледавши да му неко други брата туче
одједном се зачуо пиштољ како пуче
апсолутни тајац настаде
а душман један по један на под паде.

Зарад своје и братовљеве самоодбране
провео је следеће дане
у ЦЗ-у, Спужу и Забели
где се и са најмонсртуознијима живот дели.

Много је представа пропустио
и суза из ока пустио
што је ћелија постала његова позоришна бина
и што га породица гледа ту где јесте а не са трибина.

После одслужене казне ето њему прилике
да оде до Америке
у којој је остао да живи с породицом подуже мало
далеко од свог краја за које му је срце увек куцало.

Када је се поново вратио
свој живот и посао је наставио
играјући позоришне комаде, снимајући филмове и серије
које није могао одиграти и снимити раније.

Да би преживео затворске муке и бриге
писао је дневник од којег су испале предобре књиге
које сам их лично ја као и многи прочитао
и после сам се запитао:
Да л’ је реално да је свет суров толико
да им није пришао те кобне ноћи у помоћ ама баш нико?

Да Бог сачува како данас поједини уче
спаваш ли мирно о Стефановићу Вуче,
они хоће да промене азбуку
незнајући колико улазе у бруку.

Иза тебе је правило лепо остало
“Пиши као што говориш, читај како је написано”
ал ко се још тога придржава
стварно је данашњи речник постао страва.

Уместо хлеба, кажу леб или ти леп
да л’ је толко народ слеп
да поред очију својих
не види ремек дело руку твојих?

Ал шта да се ради песниче Вуче
кад слабоумник више воли да се потуче
него да научи изговорит коју течно
да му се не би више исмејавали вечно.

Безброј њих је нажалост страдало
а уопште се томе није надало
не знам да л’ ми је за право дато
ал заувек ћу презирати НАТО!

Имао сам свега непуне две године
кад сам с родитељима бежао код ближње родбине
истина, не сећам се свега ја то
ал свеједно нисам за НАТО!

Данас су многи од последица болесни
неки добили рак, неки нису уопште свесни
сад им не вреди никаква пара ни злато
за све је то крив проклети НАТО!

Пара су се нафатирали
жртве су поубијали
ови живи што су, полако одлазе ко птица јато
проклет био заувек НАТО!

Друже мој ако икада сретнеш Алму
срећну и насмејану
поздрави је пуно од мене
и реци јој да никад не могу заборавити очи њене.

Друже мој ако икада сретнеш Алму
уплакану и саму
реци јој да ме свака њена суза боли
да је још увек срце воли.

Друже мој ако икада сретнеш Алму
реци јој да стално мислим о оном дану
када сам је упознао и заволео
и да је она једина у мом животу коју сам желео.

Друже мој ако икада сретнеш Алму
реци јој да увек мислим на њу
да она чини срећним живот мој
добро се осећам кад мислим о њој.

Друже мој ако икада сретнеш Алму
реци јој да иако није крај мене ту
никада не могу да је заборавим
толико је желим и волим.

Друже мој ако икада сретнеш Алму
реци јој да увек видим је у сну
како је лепа и насмејана
она ми је истовремено и мелем и болна рана

Друже мој ако икада сретнеш Алму
реци јој да бих јој срце своје дао у сваком комаду
она беше лепша него царева вила
све бих дао када би крај мене била.

Друже мој ако икада сретнеш Алму
реци јој да је она једина у мом срцу
да не постоје друге не
само она ми је све.