Дан: 28. јул 2024.

Хвала им на сваком осмеху и на свакој реплици
остали су верни свом раду и публици
док је света и века ми ћемо их памтити
и највернији обожаваоци бити.

Иако нису више међу нама
њихове реплике ће вечно бити с нама
које користимо и које ћемо користити
док ћемо уз друштво по коју попити.

Љуби га мајка, е и то ме заболе
још увек се те речи воле
које су их великани изговорили
за свој рад и добробит осталих нису се морили.

Све речи памтим и памтићу
Жико, Валтеру, Шојићу и Пантићу
и сви ви остали
који сте нам драги постали
нека вам је вечна слава и хвала вам на свему
има се и чему
дичити кафана небеска
уз смех, хумор и шалу нек се под затреска.

Једино што ћу желети
када будем осетио да ћу мрети
то су твоје очи и руке
с којима бих провео последње тренутке.

Довољно ће бити да си ту и да ћутиш
можеш слободно и да се љутиш
али мени ће тада свеједно бити
твоје руке ће ми вечно очи склопити.

Волео сам те и никад нисам порицао
свега бих се на свету одрицао
само да с тобом суживот оснујем
и да свако јутро твој умилни глас чујем.

У овом свету нам не беше суђено
али опет ено
постоји и други неки свет хвала Богу
у којем те изнова волети могу.

Једино што ћу желети
када будем осетио да ћу мрети
то су твоје очи и руке
с којима бих провео последње тренутке.

Довољно ће бити да си ту и да ћутиш
можеш слободно и да се љутиш
али мени ће тада свеједно бити
твоје руке ће ми вечно очи склопити.

Волео сам те и никад нисам порицао
свега бих се на свету одрицао
само да с тобом суживот оснујем
и да свако јутро твој умилни глас чујем.

У овом свету нам не беше суђено
али опет ено
постоји и други неки свет хвала Богу
у којем те изнова волети могу.

А не, нисам пијан од алкохола
већ од туге и бола
што за њеним очима осташе
и моји сапутници посташе.

Да се с њом ово није десило
не бих ни знао шта ме је задесило
и даље бих мислио да сам алкохоличар
ал не, мене је опила та њена чар.

Колико год да попијем и даље је трезвен ум
њена присутност је била прави опијум
од којег се нисам растрезнио ни дан данас
и даље мислим да је нечег могло бити између нас.

Она је била ту да ми узме и ово мало памети што имам
допустивши ми да се њоме бескрајно занимам
после свега је одједном нестала
а моја завист према њој још није престала.

Трудећи се туђих недела да се реши
морала је све више да греши
на све то
натерало ју је зло.

Жељна мајке по белом свету је патила
ко зна како је живела и како је се хранила
кући не би имала куд да се врати
остајало јој је само у сузама да пати.

Док је била мала
само за батине је знала
терор над укућанима је увек постојао
тај страх јој је вечно у костима остао.

Када би кући у гостима отишла
увек је са стрепњом ишла
с мајком не би могла попричати на миру
још од малена страхови њоме назиру.

Зулумћар их је свија малтретирао
за своје робове их је третирао
због њега их је пратила судба црна
док је у народу био мањи од маковог зрна.

Лептирићи нам из стомака беже
веза наша има пад равнотеже
пут нас води на различите стране
остављајући нам у сећању оне дивне дане.

Куда год били и ишли
сетимо се кад смо пришли
једно другом у загрљај
не слутећи да ће вези бити крај.

Сваке ћу ноћи на тебе помислити
другу осим тебе не могу ни смислити
вечито ћеш ми пролазити кроз вене
надам се да ћеш и ти помислити некад на мене.

Ако се икада некуд сретнемо
немојмо с ума да сметнемо
наше шетње улицама дугим, дане и ноћи
приче, смејања и загрљаје до иза поноћи.

Нисам добро, осећам се онако осредње
можда је ово путовање моје последње
нисам још никоме рекао збогом
опростио бих се једино са тобом.

Пре него што ми у гробу сместе кости
молим те ти ми опрости
за све упућене ружне речи
камо среће да је имао ко тога да ме спречи.

Лепих тренутака је било па их памти
ако желиш до гроба ми понекад сврати
помоли се за мој мир и спокој
изгледа да нисмо били идеалан спој.

Ти си ме одувек желела јарко
а ја тек само онако
ништа и никада за збиљу нисам схватао
увек бих се од тебе бега што пре хватао.

У здрављу и срећи ми остани
боља него што си постани
постоји неко ко ће ти образ осветлити
и сву своју пажњу уз љубав ти посветити.

Стани на раскрсници свесно
погледај лево и десно
да нема возила ти се увери
па онда у прелажењу улице крени.

Ако си бициклиста или мотоциклиста
правила су иста
успори или се заустави
па после полако с вожњом настави.

Ти што четвороточкаша возиш
немој превише на брзину да се ложиш
па да до даске набијаш гас
мисли мало на себе, друге и све нас.

Постоје семафори, кружни токови и овлашћено лице
полако идите преко сваке улице
никуда и никада не журите
јер треба још да живите.

Магистрала, ауто-пут или насељено место
друмови су све то
по којима се требамо по пропису кретати
и осталима добар пример дати.

Шта ће ми живот у царевој вили
најсрећнији сам био кад сте ви крај мене били
вољена мајко и драги оче
откад вас нема постао сам сироче.

Нек поседујем милионе и нек је мој цео свет
сироче сам кад вас нема да ми дате савет
да ме утешите кад ми је тешко
осећам се нико и ништа, с вама сам био неко.

Поносио сам се пред светом с вама
твојом храброшћу оче и твојој лепоти мама
захваљујући вама сам успео у животу
никада нећу заборавити на ваше пожртвовање и доброту.

Све бих дао да вас опет видим
и још једном загрлим
да осетим ту вашу љубав
и онда бих могао на миру да спавам.

Да ли још увек воз за Југославију постоји
и на ком колосеку стоји
да ме одвезе низ пруге дуге
да видим сва та поља и мора моје Југе.

Од тебе не може ништа да ме одвоји
ако још воз за Југославију постоји
поћи ћу што буде имао први полазак
земљо моја очекуј мој долазак.

Нигде не може боља будућност да се кроји
ако негде воз за Југославију постоји
биће ми мило и драго
моја домовино, моје благо.

У свету срце стрепи и нечег се стално боји
воз за Југославију ако још постоји
њиме ћу безбрижно и сигурно поћи
и међ’ свој народ доћи.