У овом свету нам не беше суђено

Једино што ћу желети
када будем осетио да ћу мрети
то су твоје очи и руке
с којима бих провео последње тренутке.

Довољно ће бити да си ту и да ћутиш
можеш слободно и да се љутиш
али мени ће тада свеједно бити
твоје руке ће ми вечно очи склопити.

Волео сам те и никад нисам порицао
свега бих се на свету одрицао
само да с тобом суживот оснујем
и да свако јутро твој умилни глас чујем.

У овом свету нам не беше суђено
али опет ено
постоји и други неки свет хвала Богу
у којем те изнова волети могу.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović