Месец: децембар 2019.

БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ – Љубодраг Обрадовић

 

БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ

Баци песак у очи
Пре него што исцури
Оном ко ће да посведочи
Да страст у срећу жури

Баци песак у очи
Оном срцу од леда
И радуј се самоћи
Љубав те ионако не гледа

БЛИЗАК У ТРАЈАЊУ – НАШ – Андреја Ђ. Врањеш

 

БЛИЗАК У ТРАЈАЊУ – НАШ

Између вјетрова и вијекова Гламоч је у колијевци од борова трошио и троши своје вријеме објављивано тугом, јер више су његови житељи паћеници били у бескрају времена и догађаја, чудећи се свакојаком пасјалуку који их ето није могао ко зна због чега и зашто заобићи , мало је у њиховом студном животу бивало веселог. Човијек је на ову висораван дошао из муке да је муком брани и одбрани. Мука је овдје образ свијетли, занос и суштина живота,метафора части, најдивнија људска потреба да се остане слободан. Склоњен у врхове, вјерујући да ће се тако сачувати он и његов народ од харачлија разних и силника који су жељели да га имају у власништву,да од њега отимљу што се отети може,да вријеђају и скрнаве љепоту његову , све до данас овај поднебески градић проводи вјечност. Неодољив вјештином опстајања у неистраженој љепоти својој ,зимама омеђен заједно са селима живи само његово трајање у красу и пољу којега горштаци воле судбинама својим.Од њега живе,на њему се рађају и умиру оно је етика и естетика. А шума најљепша истина, успрвна љепота која се уздиже изнад људи и успомена.Постоји вјеровање проткано у легенду која се преноси да је од дрвета са овог поднебља направљена Страдиваријева виолина,ако и није лијепа је жеља.На узнешеном пољу испод звијезда рођен је оперски геније Мирослав Чангаловић.Овдије се игра најјачи шах шире. Као што је Ливно звук придобило љепотом гласова овдје је тишина пронашла мјеру,и коло је овдије НИЈЕМО .У тишини се размишљало вијековима,зато су људи бистрином ума једино умјели и могли одмарати тежину живота својих. Духовити какви јесу , спремни за шалу, шалом су разбијали истину,а истина њих, истина је у висинама нашим црвена од крви, гинуло се да би се живјело.Остављали су смерни оријаши из ,,овијех страна“кости своје по земаљском шару,неки као пребјегли Аустроугарски војници у редеве српске Краљевске војске,гинули су са својом браћом заједно на Солунском фронту за слободу и ведрину живота мајчице Србије. Постамент херојству на Козари, Сутјесци, Неретви и ко зна гдје све још не, направише тијелима и дјелима.Хероји се рађају из немира ових људи, као судбина,хероика и трагика , као природна појава,као киша, снијег,као Сунчеви зраци,као планински извори,као модра јутра. Љубав се овдије дијелила одувијек сиромаштвом, топлим као кора` јечменог хљеба и човијек није тајна, овдје се кали зимама грубим, најзеленије прољеће овдије се буди , одјекује ехо стијењем и камењем, завијет ПАТРИЈАРХОВ: ,,БУДИМО ЉУДИ“Дао је овај крај многа паметна имена ,велике инжењере,љекаре,умјетнике и стручњаке на понос роду и своме завичају.ГЛАМОЧ ЈЕ ИСТИНА КОЈА СЕ ВОЛИ.

ВОЛИМ ИХ ГЛЕДАТИ

ŠETAJ MALO DRUŽE-Miroslav Krnjeta

Ne poznaješ mirise cveća
a sudiš šta je nesreća a šta sreća
ne znaš ni kako se pali sveća
a govoriš sve je trulež i kanta smeća.
Imaš velika znanja sveta
ali ne vidiš kako lipa cveta,
sve znaš a ne znaš ništa
nemaš hrabrorsti da skreneš sa puta
da zaviriš levo i desno
osetiš lepo,a ne da grmiš samo besno.
Šetaj malo kroz vatru malo po ledu
oseti neuništivu ljubav,oseti mračnu bedu,
šetaj predelima mraka i svetla
videćeš i crnog i zlatnog petla.
Šetaj otvorenog uma
otključaj zaključana čula
videćeš nema samo ravnog zelenog druma
da ima svetla i nade a ne samo bola.
Pusti ljude neka govore na papiru
neka ostave srce u peru
slovima naslikaju životnu eru
jer reči i dela nikad ne umiru.
Nemoj olovkom ubijati ljude,nadu,boga,
svet živi a u nebesa nije kročila tvoja noga.
Razumem tvoj trn bola i tuge
hodao sam jarugama smrti i kuge,
ali dirnuo sam šareno svetlo duge
osetio vozove crne i svetle pruge.
Gledaš dole ali pogledaj malo gore
videćeš da i tamo postoji nepoznato more
nije sve zemlja i grob
pa nisi čoveče ispranog uma rob.
Mrtva usta ne pevaju
mrtvi ljudi ne sanjaju
kao mi ne piskaraju,
u nekim drugim sobama stanuju,
tu gde gledaš nema reči
život i bog se ne slave
sklapaju se večno umorne oči,
a ti živ sudiš olovkom pognute glave.
Srce ti je u kavezu gneva
zato ogorčeno i tužno peva,
ali to si ti mili čoveče
ne gledamo svi isto zvezdano veče.
Ostavi se groblja i razočaranosti
dozvoli zaleđenoj duši tople svetlosti,
oseti talase druge duše
jer i njih mračne misli guše.
Skini gorčinu sa duše,izuj sjajne cipelice,
pa zagazi bos preko hladne oranice
preskoči tu nerazumevanja granice
naći ćeš se u zlatnim poljima pšenice.
Ne sudi mi prijatelju
ne očekujem da me razumeš
ne gazimo istu zemlju,
iz svojih cipela na mene gledaš.
Zato opet kažem šetaj druže
jer nisi ispod moje kože.
Šetaj i osluškuj srca čula
nećeš galamiti nema ništa,
shvatićeš da u ovoj kući
bez granica
ima apsolutno svašta.

У ВРЕМЕНУ … – Андреја Ђ. Врањеш

 

У  ВРЕМЕНУ

Птице се радују летом,
у себи изгубљени човек се не радује,
нити у надањима.

Ако птице небо изгубе ,
ако падну испод свог искуства,
постаће сестре кокошима.

Треба узверовати  да до удеса неће и доћи,
када посматрам кокоши,увек се  запитам ,
да ли знају  да су некад оне птице биле?

Настави са читањем “У ВРЕМЕНУ … – Андреја Ђ. Врањеш”

LEPOTA NERAZUMEVANJA —- Marina Adamović

Pesniče dragi, opčinjavaš me..
znaš?
Šta sam postigla u životu? Šta?
Rodila se, umirala, et cetera, et ce
te
ra
po uobičajenom toku bitisanja..
ali
sada sam konačno shvatila
ništa se na dâ ob-jas-ni-ti
ništa
sem slabog drhtanja tla
pod kojim smo

ti
i
ja?

ili
ne mogu nam opisati
ali i
opčinjenost
drhti!

tajna je tajna nad taj
nama -a reč je grob?
Da

“У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ” Борисава Боре Благојевића у Крушевцу

У среду, 18. децембра 2019. године у Крушевачком позоришту у 18:00 сати, одржана је промоција збирке љубавних песама Борислава Боре Благојевића „У кошуљи носим месец… In Hend trage ich Mond“. Програм промоције је осмислила и водила Светлана Ђурђевић. Промовисали смо двојезичну књигу, на српском и немачком језику, а поред аутора, о књизи је говорио Љубодраг Обрадовић – песник и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и рецензент књиге, а песму Сродне душе на немачком и српском казивала је Јована Марковић. За музички тренутак постарали су се: Елена Ерић (клавир) и Градимир Карајовић (усна Хармоника). У Другом делу традициналних ПЕСНИЧКИХ СУСРЕТАЊА, у програму који су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Јована Марковић, присутни песници говорили су своју поезију. А говорили су: Мирослав Мирјански, Даница Рајковић, Мирослава Смиљанић, Мирослав Живановић, Милош Ристић, Душка Ерић, Елена Ерић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћира, Слађана Бундало, Данијела Јевремовић, Драгојло Јовић, Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Живојин Манојловић, Дејан Милошевић, Светлана Ђурђевић, Градимир Карајовић, Невена Нинковић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, Горан Арсић, Ненад Накић, Братислав Спасојевић Бата, Јована Марковић, др Раде Биочанин, и Љубодраг Обрадовић. Слике на Фејсбуку

 


Борисав Бора Благојевић




Јована Марковић




Светлана Ђурђевић, Борисав Бора Благојевић и Љубодраг Обрадовић

SUDBINA

Pojavih se na određenom mestu
u nepogrešno vreme leta.
Rekli su mi: “Čekaj.”
Jesam, jesam, bez problema.
Posle više čudesnih sati
ustala sam i krenula.
Na to su mi ponovili:
“Čekaj, čekaj, molimo, sačekaj.”
“Sve je u redu,
oprostite, čekam.”
Sledećeg dana,
repriza prethodnog.
Jasno je, jasno,
ja sam nestrpljiva.
Zabavljam se, vadim misli,
dobacujem ih drugoj strani.
Onda sam videla redove ispred
i nekoliko istih grupica iza.
Učtivo sam pitala:
“I vi čekate nešto?”
Skupa je odgovorilo mnogostru
ko čuđenje jedine mene:
“Da, tebe, tebe,
nastavi, plači.”

NE PAMTIM, NE

 

Ne pamtim ljude
ni događaje
najslabije one
što su mi pružali ruke i
odigravali se najinspirativnije

Suši se trava
i lišće vene
a
ja
još ne vidim ništa
osim što
nazirem da-
kopriva
peče
i ukazuje
na…

bila si
ostala
tama-nad
-tamama
ni sebe nisi upamtila
da
da
iz glupog
poverenja
u šta? kog? Tog???
oh…
nečega se sećaš…žao mi je
žao
bu-da-la-naj-mrač-ni-ja
ja

kamin(n)gs

Dva su se srca zauvek rastala-Miško pločić

Bio je mesec maj i kiša je padala
Bila je nedelja kada si otišla
Bio sam tužan i plakao sam
Kad si mi poslednji put prišla…

Dok si mi prilazila, ja sam te gledao
I ti si tiho jecala
Prišla si uz mene i u oči me gledala
A meni su kolena klecala…

Rekla si da me još uvek voliš
I nežno si me u usta poljubila
I govorila si da ćeš me uvek voleti
Dok si suze u očima krila…

A onda si me pogledala poslednji put
Okrenula si glavu i tiho zaplakala
Znao sam da te više videti neću
Dva su se srca zauvek rastala…

I više te nikad video nisam
Od rastanka našeg i tužnoga kraja
A u snovima se stalno sećam tebe
I tužnog kišnog nedeljnog maja.

CITATI MUDRE MISLI I POUKE-Miroslav Krnjeta

U današnje vreme ljudi su zaboravili jednu vrlo bitnu stvar.
Sve ovo što se nama danas dešava,razni problemi,nepremostive prepreke,egzistencijalna ugroženost,
siromaštvo,neshvaćenost,ljubavni jadi,bolest,porazi na raznim poljima,tuga,patnja,izdaja prijatelja,
zaslepljenost i zatucanost,stradanja i ratovi,potraga za smislom života…Sve ovo dešavalo se ljudima i pre hiljdu godina,jedina razlika je što tada nije bilo struje,napredne medicine,aviona,računara,tehnologije koja nam je omogućila udoban život i komfor.Ciklus je isti okreće se od postanka civilizacije i čovečanstva.
Mudri ljudi su sve svoje pobede i poraze,zaključke iz raznih perioda života,iskustva iz celog svog života
zapisali u knjige,stavili su na papir formule za prelaženje prepreka i savete za sva vremena,ostavili čovečanstvu da ih vodi kroz magle bez lutanja u budućnost.Jer životno iskustvo je najveće bogatstvo,
čovek bez njega je kao bez lične karte ne postoji,nema svoj identitet.
Kada bi ljudi otvorili knjige i čitali verovatno bi svako ponaosob našao lek za neku neprelaznu reku ili problem,ali uzalud knjige se zatvaraju i kao ukras stoje na policama skupljajući prašinu.
Kažu pametan se uči na tuđim greškama a lud na svojim,sve je zapisano zašto se onda mučiti
i hodati bos po trnju pri tom udarajući glavom u svaki zid na koji naiđemo.
čitajte narode i učite na tuđim greškama manje će vas boleti glava jer to nam je mapa mudrih,iskusnih ljudi.

Čovek je izdržljiv stvor.čovek je biće koje se na sve navikava,
i ja mislim da je ovo njegova najbolja definicija.
FJODOR DOSTOJEVSKI

Bez rada i bez normalne lične svojine čovek ne može sa živi,kvari se i postaje zver.
FJODOR DOSTOJEVSKI

Uskraćivanje zadovoljavanja duhovnih potreba teže pada čoveku od svih
fizičkih muka.                                                                                    FJODOR DOSTOJEVSKI Настави са читањем “CITATI MUDRE MISLI I POUKE-Miroslav Krnjeta”