РАЗНИ – ЉУДИ
– Поједини могу рутинерски, без емотивних потреса а камо ли некаквог колапса нанети зло, неправду другима, као да одлазе на пикник, њих не може ганути ни човек ни бол.Такви газе живот а не живот њих. Гледамо готово свакодневно људе који се згражавају на других гадости а чине, једнако – исто.
– Има и оних непријатно – пријатних, лепше јестати на дрек, него ли њих срести.
– Неки верују у Бога декларативно, као чланови библиотека који не читају.
– Чести су и они себе пуни,такви су најчешће не празни, него поразни.
Има разних људи, оваквих и онаквих, уметност и наука су их опсервирале подједнако, али можда нико није толико величанствено описао тихе мирне, ненападне као што их је у својој песми ЉУДИ- СЈЕНКЕ опевао, овековечио црногорски песник, Александар Ивановић. Задњи катрен песме ( ЉУДИ – СЈЕНКЕ) гласи:
И живе они тако, нечујни и невесели
и миле као сјенке, као вријеме и сати
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати,
да су и они са нама живјели.
Ти ненаметљиви, повучени људи често су таргетовани, на њима се сломе туђе подвале и хирови и могу они бити не зна се колико паметни они такви постоје да плате прљаву цену. Због карактера којег имају они ни не могу да предпоставе поступке других, обману схватају касније него што је касно. Увере се чак много после страдања колико је ових све и зашто учествовали у срамном чину. Али постоје увек појединци, људске громаде који су баланс злу, они јесу ретки али их ипак има. ВЕЛИКАНИ.
