Месец: мај 2019.

БОЖЕ ЗАР САМ ЈОШ ЖИВ У ОВАКВОЈ ТАМИ *Тихомир Јанићијевић

БОЖЕ ЗАР САМ ЈОШ ЖИВ У ОВАКВОЈ ТАМИ Из ибрика у мрак снови се претачу Иње пепела на поцепаном сачу Узалуд тражим из црепуље погачу Празне колевке по вајатима плачу. Рањена брда и брдила чаме Труну трлице текна и кошири Из сипљивих наћева мемла се шири Купице и тестије препуне таме. Троношке без ногу висе … Настави са читањем “БОЖЕ ЗАР САМ ЈОШ ЖИВ У ОВАКВОЈ ТАМИ *Тихомир Јанићијевић”

БОЖЕ ЗАР САМ ЈОШ ЖИВ У ОВАКВОЈ ТАМИ

Из ибрика у мрак снови се претачу

Иње пепела на поцепаном сачу

Узалуд тражим из црепуље погачу

Празне колевке по вајатима плачу.

Рањена брда и брдила чаме

Труну трлице текна и кошири

Из сипљивих наћева мемла се шири

Купице и тестије препуне таме.

Троношке без ногу висе испод стреје

И ћорави фењер обешен о греду

Плачу мртве пчеле у јаворцу меду.

Из тамнице срца црна зима веје

Где су оне черге губери ирами

Боже зар сам још жив у оваквој тами.

***Тихомир Јанићијевић, Куршумлија

 

 

 

 

KASNO SHVATIMO-Miroslav Krnjeta

Dođe vreme kada dragulji izgube vrednosti Kada zlato izgubi sjaj, ne vrede više smicalice pakosti čovek shvati da ima kraj. Blago više nije vrednost gleda novim očima gubi mladost dolazi starost duboko razmišlja noćima. Dao bi blago sav imetak da osetiš kako žubori potok, ceo dan bi proveo u šumi a ne u raskošnoj licemernoj … Настави са читањем “KASNO SHVATIMO-Miroslav Krnjeta”

Dođe vreme kada dragulji
izgube vrednosti
Kada zlato izgubi sjaj,
ne vrede više smicalice pakosti
čovek shvati da ima kraj.

Blago više nije vrednost
gleda novim očima
gubi mladost dolazi starost
duboko razmišlja noćima.

Dao bi blago sav imetak
da osetiš kako žubori potok,
ceo dan bi proveo u šumi
a ne u raskošnoj licemernoj glumi.

Ali nemaš više srca
izgubio si plamen života,
prodao si dušu zbog novca
izgubio osećanja
napustila te lepota.

Dobri čoveče šta si čekao
da bi se dobro opekao,
pa si shvatio
koliku lepotu života si skratio.

Zamišljaš društvo na reci pecaš
za mladosti gorko jecaš,
sada vidiš na drveću ptice
kada nemaš više zlatno lice.

Diviš se lepoj mesečini
gledaš zvezdano nebo
shvataš mudre vrednosti,
davno si to trebo.

Trenutak kad srce jedva diše
od poljubaca ispod letnje kiše,
bosi držali se za ruke
samo za ljubav znali
a ne za laži i muke.

Čovek shvati šta je sjaj
kad mu dođe starost,bolest ili kraj,
ostaje mu samo da žali
jer novi život ne može da upali.

СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ – Даница Рајковић

Pročitajte kako je bilo na promociji Слушам твоје ћутање Надвио се црни облак, на божанским врховима планина, урла ветар, крши гране, а у ћутању муња сине. Урезао си се у моје срце, красио си ми сваки дан, китио ме слатким сновима, а био је то тренутни сан. Разишли се путеви наши, а ти си постао … Настави са читањем “СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ – Даница Рајковић”

Pročitajte kako je bilo na promociji

Слушам твоје ћутање

Надвио се црни облак,
на божанским врховима планина,
урла ветар, крши гране,
а у ћутању муња сине.

Урезао си се у моје срце,
красио си ми сваки дан,
китио ме слатким сновима,
а био је то тренутни сан.

Разишли се путеви наши,
а ти си постао пламен вулкана,
изгубљен у лавиринтима,
а ћутање моје о сновима сања.

На божанским врховима планина,
израсла је стрела љута,
Сунце пустило своје зраке,
а пламен вулкана ћутање гута.

© Даница Рајковић

 

ПОЧЕТАК И КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш

  ПОЧЕТАК И КРАЈ                                                                                                                                                   проф. и драматургу Јовану Радуновићу Кадa све учини се, стане, живот изгуби радости сјај,у драгом оку не видиш се више,то је један крај.А крајеви нови су почеци, ко рукопис час у старом, час у новом редку, и живот је када се сагледа,пола га на крају, пола на почетку. Када се … Настави са читањем “ПОЧЕТАК И КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш”

 

ПОЧЕТАК И КРАЈ

                                                                                                                                                  проф. и драматургу Јовану Радуновићу

Кадa све учини се, стане,
живот изгуби радости сјај,
у драгом оку не видиш се више,
то је један крај.

А крајеви нови су почеци,
ко рукопис час у старом, час у новом редку,
и живот је када се сагледа,
пола га на крају, пола на почетку.

Када се примакне онај задњи крај ,
вид улови светла потоњи трак,
нећеш ни знати, нема страха више,
свуд около и у нама мрак.

И опет онај чаробни почетак,
крај упорно прати,
трзај живота, новог,
из грумена земље расту траве, влати.

© Андреја Ђ. Врањеш

Настави са читањем “ПОЧЕТАК И КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш”

OPET NEKA VREMENA STARA *Dragojlo Jović

ОПЕТ НЕКА ВРЕМЕНА СТАРА Опет нека времена стара, Спустили се облаци мутних дана, А киша модра као утвара, Немилице спира срећу наших дана. Кад шкрипе коске у влажној ноћи, Само ме врате на живот цели, Осећам неку чудну тескобу, Душа се стисла, да ли смо успели. Пред нама бежи излокан пут, Исцепане ципеле не мере … Настави са читањем “OPET NEKA VREMENA STARA *Dragojlo Jović”

ОПЕТ НЕКА ВРЕМЕНА СТАРА

Опет нека времена стара,
Спустили се облаци мутних дана,
А киша модра као утвара,
Немилице спира срећу наших дана.

Кад шкрипе коске у влажној ноћи,
Само ме врате на живот цели,
Осећам неку чудну тескобу,
Душа се стисла, да ли смо успели.

Пред нама бежи излокан пут,
Исцепане ципеле не мере време,
Шифоњер крије стари ми капут,
Који би још једном у “бој” да крене.

А разум негде из прикрајка збори,
Прошло је време витешких борби,
Остао је само жар да тиња,
Она ватра стара више не гори.

Живот је за нас шкртица био,
Вазда нам задатке давао тешке,
И ноћас под овим небом мутним,
Ми путем својим одлазимо пешке.

За нама кише падаће дуго,
Спираће трагове надања и жеља,
И кад све утихне нико неће знати,
Како живот боли  и како се пати.

На плочи некој каменој хладној,
Остаће слова и мали стих,
Како су наше гореле ватре,
Кад смо са љубављу палили њих.

Где ли је љубав ? – Петар Савић

    Треба ми љубав ! Без ње више издржати не могу. Не тражим чуда, само руку да не паднем с ногу.   О љубави где си ? Колико још да чекам те ја ? Све тежи су моји греси. Дођи, подигни ме са дна.   Без љубави живот је рутина, џабе и новац и … Настави са читањем “Где ли је љубав ? – Петар Савић”

 

 

Треба ми љубав !

Без ње више издржати не могу.

Не тражим чуда,

само руку да не паднем с ногу.

 

О љубави где си ?

Колико још да чекам те ја ?

Све тежи су моји греси.

Дођи, подигни ме са дна.

 

Без љубави живот је рутина,

џабе и новац и слава.

Не, није клише то је истина –

не може се купити љубав права.

 

Не може се ни освојити,

јер није љубав ако је на силу,

могу се само два срца спојити,

осетивши узајамну апсолутну идилу.

 

Све беше само страст и вагон лажи,

али срце вољену сад тражи,

неког за кога дао бих све,

без кајања продао и најлепше сне.

 

Јер љубав је кад волиш без граница,

кад жељу за другом немаш,

она је једина, твоја храна, кисеоник,

крај ње си слободан као птица

сањаш је и док дремаш.

у сазвежђима угравиран видиш њен лик.

 

Волиш све форме њеног тела

и желиш без обзира где сте.

О, да ли је то могуће ?

Ја верујем да јесте !

 

Нека Боже чекаћу је колико треба !

Знај није ми важна њена лепота,

само желим да волим је до неба

и проведем са њом остатак живота.

 

 

 

Где је моја половина ? – Петар Савић

    Нисам срећан, не ! За љубављу ја трагам ! Можда зато и љубим жене све, јер нема оне једне којој се надам.   У мени је пустош, велика црна рупа, живот без ритма јер срце је престало да лупа.   Где је моја половина ? У ком се кутку скрива ? Где је … Настави са читањем “Где је моја половина ? – Петар Савић”

 

 

Нисам срећан, не !

За љубављу ја трагам !

Можда зато и љубим жене све,

јер нема оне једне којој се надам.

 

У мени је пустош,

велика црна рупа,

живот без ритма

јер срце је престало да лупа.

 

Где је моја половина ?

У ком се кутку скрива ?

Где је моја једина, мила

што у сновима ми се снива?

 

Знам да она постоји,

препознаћу је истог трена,

онда кад се небо звездама обоји,

срешћемо се једном,

 у незаборавном моменту том

чекања вредном.

 

Јер боље је волети право

чак и на кратко,

знам иако још је нисам срео,

него крај несуђене бити,

живот свој промашити цео.

 

 

 

BURMA-Miroslav Krnjeta

Poletela ljubav na ušću reka nošena poljupcima u oblacima dodirnula raj,ljubavi polja daleka, plamte srca u šarenim cvetnjacima. Sećam se jedinog srca koje sam iskreno voleo, lepote cveta blistavog lica gledajući tebe sam ostariti želeo. Sećam se nežnih zaljubljenih pogleda kako sam te grlio kao svilu poljupcima smo topili sante leda, ljubio sam prelepu crvenokosu … Настави са читањем “BURMA-Miroslav Krnjeta”

Poletela ljubav na ušću reka
nošena poljupcima u oblacima
dodirnula raj,ljubavi polja daleka,
plamte srca u šarenim cvetnjacima.

Sećam se jedinog srca
koje sam iskreno voleo,
lepote cveta blistavog lica
gledajući tebe sam ostariti želeo.

Sećam se nežnih zaljubljenih pogleda
kako sam te grlio kao svilu
poljupcima smo topili sante leda,
ljubio sam prelepu crvenokosu vilu.

Bila si najdragoceniji biser srca
bila si moje mladosti snaga
zajedno smo hteli preko praga
jedna ljubav da poleti do sunca.

LJubav je ostala u vetru
dve duše zapalile ljubavi vatru,
slatka uspomena vrele mladosti
zapisana večno u knjige prošlosti.

Tuđi vetrovi umešali prste
pokidali naše ljudavi darove,
nisu želeli venčanicu kraj oltara
srušili srećnih snova krovove.

Pali smo na najvećem ispitu
nismo prešli čarobnu obalu kamenitu
i krunisali ljubav istinitu,
dozvolili smo uplašenoj starosti
da pobedi polet i snove mladosti.

Ostala je neispunjena zakletva
ugašena sveća ljubavi u pepelu,
nikada neću zaboraviti srca dva
ljubavna šaputanja i venčanicu belu
živećeš uvek u galeriji mojih misli,
godine prolaze šetam našim cvetnim alejama
vetrovi ljubavi odavno su prošli
na polici je ostala samo prazna burma.

AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira

Osuđenom na smrt prekrivaju se oči da ne bi kažnjavao dželata pogledom; Ne kvari vlast  čoveka, nego čovek vlast; Više je ljudi stradalo od sudija, nego od zakona; Tamnica je najčešće kraj puta i za najpoštenije i za najnepoštenije. Zavisi kakva je vlast. Usamljenom ne treba pomagati rečima već prisustvom; Prognanima nije teško zbog gubitka … Настави са читањем “AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira”

  • Osuđenom na smrt prekrivaju se oči da ne bi kažnjavao dželata pogledom;
  • Ne kvari vlast  čoveka, nego čovek vlast;
  • Više je ljudi stradalo od sudija, nego od zakona;
  • Tamnica je najčešće kraj puta i za najpoštenije i za najnepoštenije. Zavisi kakva je vlast.
  • Usamljenom ne treba pomagati rečima već prisustvom;
  • Prognanima nije teško zbog gubitka domova, već  grobova;
  • Sloboda čoveka je upisan krug od opisanih krugova, sloboda drugih ljudi;
  • Više nas ganu suze mlade žene, nego krv ratnika;
  • Najubojitije oružje lovca je strpljenje;
  • Potrošnja mastila zavisi upravo od količine izlivene žuči.

НАГРАДА ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ДУШКУ НОВАКОВИЋУ

                                                           Душко Новковић – Прочитајте  поезију Душка Новаковића Књижевна награда ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ за најбољу збирку песама која се делимично ослања на  мотиве о Велици и знаменитим личностима страдалницима тога краја (геноцид учињен 28 јула 1944), која се 4 пут додељује, припала је Душку Новаковићу, једном од најугледнијих савремених песника за књигу „Несећање“, која на модеран … Настави са читањем “НАГРАДА ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ДУШКУ НОВАКОВИЋУ”

                                                           Душко Новковић – Прочитајте  поезију Душка Новаковића

Књижевна награда ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ за најбољу збирку песама која се делимично ослања на  мотиве о Велици и знаменитим личностима страдалницима тога краја (геноцид учињен 28 јула 1944), која се 4 пут додељује, припала је Душку Новаковићу, једном од најугледнијих савремених песника за књигу „Несећање“, која на модеран начин третира поменуту тему стављајући је у универзални  контекст свеопштег страдања (од Јевреја у логорима у Другом светском рату до Велике на Чакору). Награда се састоји из плакете и новчаног износа коју додељује фирма „Брковић некретнине“ из Крагујевца, а биће уручена у храму Светог Димитрија у Бајчетини 25. маја.
Настави са читањем “НАГРАДА ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ДУШКУ НОВАКОВИЋУ”