Дан: 23. мај 2019.

OČAJ …….. Marina Adamović

Čitam poeziju pesnika Koji je poginuo posle rata Sećao se krvi iz nozdrva Sećao se sivih leševa Obraćao bogu, pa ljudima – Ne veruje nikome Istina je prva Sahranjena Ubila ga posle rata Golim okom Bomba Nevidljiva Ne plačem Zašto bih Kako Ne osećam ništa Ne verujem ni ja Probole me kosti Mrtvoga Pesnika

Čitam poeziju pesnika
Koji je poginuo posle rata
Sećao se krvi iz nozdrva
Sećao se sivih leševa
Obraćao bogu,
pa ljudima –
Ne veruje nikome
Istina je prva
Sahranjena

Ubila ga posle rata
Golim okom
Bomba
Nevidljiva

Ne plačem
Zašto bih
Kako
Ne osećam ništa
Ne verujem ni ja
Probole me kosti
Mrtvoga
Pesnika

TAKO – Dejan Ivanović

Mora, da je od umora tvoje srce zaspalo. Nenadano, negde bačeno zrno u procep tankih zidova; Okomile se teške grane divnih šuma, proključale opne; spaljene gromom. Popustile membrane pred tromom bujicom mulja, sporih, nadolazećih, pretećih reka …

Mora,
da je od umora
tvoje srce zaspalo.
Nenadano, negde
bačeno zrno
u procep tankih zidova;

Okomile se
teške grane divnih šuma,
proključale opne;
spaljene gromom.
Popustile membrane
pred tromom

bujicom mulja,
sporih, nadolazećih,
pretećih reka …

ЈОШ МЕ ТВОЈЕ РЕЧИ СЕТЕ *Драгојло Јовић

ЈОШ МЕ ТВОЈЕ РЕЧИ СЕТЕ                                                                               Још ме твоје речи, пробуде у ноћи, Што ми мајко рече … Настави са читањем “ЈОШ МЕ ТВОЈЕ РЕЧИ СЕТЕ *Драгојло Јовић”

ЈОШ МЕ ТВОЈЕ РЕЧИ СЕТЕ

  •                                                                               Још ме твоје речи, пробуде у ноћи,
  • Што ми мајко рече кад сам дете био,
  • Ајде устај сине, време ти је поћи,
  • Сад те живот зове, сан се дуго снио.
  • Понеси само прамен месечине,
  • Да по некад,  у ноћи ти светли,
  • У том Свету белом другачије све је,
  • Буде те трамваји, не сеоски петли.
  • Сачувај доброту у дубини душе,
  • Недај да те пороци и светла уруше,
  • Кад ти тешко буде, оџака се сети,
  • Црепуље и сача и наших врлети.
  • Недај нигде ником нити грам поштења,
  • Па тамјаном и босиљком у празничне дане,
  • Даруј душу своју вером прочишћења,
  • Нек ти срце светли ко на дан крштења.
  • И низводно сине своју срећу тражи,
  • У новом смо веку све је више лажи,
  • На кораку сваком опасност те чека,
  • Храбро крочи напред, то је за човека.
  • У грамзивом свету сачувај се сине,
  • Не дај да ти душу поједу висине,
  • Са неродних њива хранила те мајка,
  • Зов Вука у ноћи беше успаванка.
  • А кад једног дана године те стигну,
  • Кад опет пожелиш мирис наших брда,
  • Завичај те, увек радо чека,
  • Свет призива  дете, а враћа  човека.
  • Док залазак сунца са свог прага гледаш,
  • Прелистај сећања и подвуци црту,
  • Потомцима својим са поносом кажи,
  • Нек низводно иду, нек се не окрећу,
  • Само старцу завичај, дечју враћа срећу.