Pepeo utaban u zemlju
krv natopljena u snegu
vojske nemilosrdno živote melju
zgarišta jecaji na svakom bregu.
Duhovi zla pušteni niz vetar
dugovi prošlosti raspaljuju žar,
misliš o borbi,misliš o slavi,
čoveče dolaze vatre dani krvavi.
Umire čovek rađa se zver
kidaš kosti kao besan ker
plivaš u rekama grozota
predaješ srce plamenu rata.
Umireš lagano od strahota
besnu dušu napušta lepota,
osveta ti ruke vodi
sve se na ubijanje svodi.
Mržnja i barut te hrane
usecaš trajne duboke rane,
oružje zamenjuje ljubav
život gasiš kao da je gubav.
Pali,ruši,gazi,
samo hodaš po vatrenoj stazi
garavog lica okupan u krvi
ljudi su ti kao crvi.
Gore vatre gneva pale dostojanstvo
ovde se slavi smrt i ubistvo,
crne vrane rušilačkog rata
vode brata na bajonet brata.
Sive granice bodljikave žice
preklani vratovi izbezumljenih lica
haraju horde besnih ubica,
kolone izbeglica ,gore kuće,
suze patnje tope šareno cveće.
Smrt,glad,tuga,bol,
ne postoji ljudi veće zlo
samo krvavo i spaljeno tlo,
svi su krvoločni,sve je pomahnitalo.
Ne pitaš zašto
gaziš kroz krvavo blato,
ne misliš o sutra
sviću ti garava jurišna jutra.
Krv,razaranje,pljačka,
cilj je ubiti i tačka.
Ne gaji mržnju osvetničkog inata
zagazićeš u zlo strašnog rata.