Дан: 30. август 2017.

ANONIMNA – Nena Miljanović

  S lakim podsmehom Što to malo raštrkanog rastinja zovem šumom I to malo mojih stihova poezijom Govorio si mi o uzbudljivoj raskoši Amazonije I recitovao pesnikinje poznatije od mene Poznate po sablažnjivosti stiha Ah kako sam bila žalosna zbog moga malog drveća Tako prostog i dobrog prema meni Kad štedre senke prospe Po ispisanim … Настави са читањем “ANONIMNA – Nena Miljanović”

 
S lakim podsmehom
Što to malo raštrkanog rastinja zovem šumom
I to malo mojih stihova poezijom
Govorio si mi o uzbudljivoj raskoši Amazonije
I recitovao pesnikinje poznatije od mene
Poznate po sablažnjivosti stiha
Ah kako sam bila žalosna zbog moga malog drveća
Tako prostog i dobrog prema meni
Kad štedre senke prospe
Po ispisanim listovima u mojim prsima
I kroz gusto granje moje poetske uzdržanosti
Povremeno se probije ushićeno sunce
I bljesne ponekom sjajnom rečju
U mojim skromnim stihovima
O tebi i poznoj ljubavi
 
Rastužena
Nisam te više pozivala na moja duhovna hodoljublja
Među crveno vresje i zlatno jesenje lišće
U tom smešnom malom šumarku duše
Postiđena
Nisam ti više govorila moje stihove o tebi
Iz straha da te jednostavnošću ne uvrede
Te moje neupadljive pesme
Anonimne kao i ja sa tobom
Daleko od zamršenih šikara tvoje tajne strasti
Prema izvikanim poetesama i vrućim rečima
U kojima se zagubila ljubav
I gde si me izgubio
 

HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović

Veoma bih voleo da opet se vratim u onaj hodnik još uvek kod tebe pa kao tada u davno vreme pre tvoga “ne” ja drugo pokušam, da te ne čujem već daleko odvedem, da prestignem boli, da sudbinu sprečim, tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim od budućih dana preteških slika, nesrećnih stvari nestvarnog lika, mila moja. … Настави са читањем “HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović”

Veoma bih voleo da opet se vratim
u onaj hodnik još uvek kod tebe
pa kao tada u davno vreme
pre tvoga “ne” ja drugo pokušam,
da te ne čujem već daleko odvedem,
da prestignem boli, da sudbinu sprečim,
tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim
od budućih dana preteških slika,
nesrećnih stvari nestvarnog lika,
mila moja.

U hodniku tvome sudbina naših
i dalje živiš daleko od mene,
a ja se često tog hola setim,
da sutra mogu, ja bih da sletim
tamo na oltar sudbine naše,
sada bar uklonim sumnje što plaše
za ljubav danas, za naše sutra,
mila moja.

(Bgd, 30.avg.2017)