Na tim lepotama dodira duše
snili smo sneni i budni najnaše snove
tih dana, noći, minuta uzdaha
a dani posle otvarali vidike
cvetnih livada, mirisne planine,
uz otiske naše po prašini puteva
i šetnji nas, nasmejanih i željnih duša,
ljudi iz davnih odbačenih ponora boli,
ponosnih da znaju da najzad se voli,
onih miomirisnih dana jula.
Na toj smo istini snivali snove,
kraj livada otkosa otkrili nove
reči o nama su postale znane,
otvorili srca na vetru planine
onom što miluje sreću nam duša
i lagano briše otiske naše
na istini naših prašnjavih puteva
pa zove nas opet da snivamo tamo
one istine iskazanih tajni
odavnih o nama, sadašnjih za nas,
mila moja…
Istina naših prašnjavih puteva
i sada i opet, čeka na nas…
(Bgd, 20. avg.2017)
