Stajao si na trgu juče i hranio golubove
Okrenut leđima suncu i meni
I nisi čuo zaglušujuće bubnjeve
(Urođenički tam-tam iza sebe)
Tako mi je lupalo srce…
Taknula sam ti prstima rame
I o bože
To nisi bio ti
A zaklela bih se da jesi
Imao je tvoje ruke
I pokrete
I sve…
I jutros na ulici te sretoh:
Dolazio si mi u susret izbegavajući lokve na pločniku
Lica zaklonjenog kišobranom
Nisam se prevarila
Prepoznala bih ti panterasti hod na puškomet…
Stotinu plotuna mi je grunulo u prsima
(Počasna salva ponovnom susretu)
Potrčah
I padoh u sebi
Pogođena pogledom stranca:
Nije bio ti
A bila sam sigurna…
Ovo što sada sediš na ivici kreveta
(Na rubu moga polusna)
I govoriš mi da si tu
Sigurna sam da jesi
Čujem ti glas:
Odbija se eho negdašnjih reči ljubavi
O zidove prazne sobe i mene
I neću da otvorim oči
Niti da proveravam da li mi se opet samo čini
Umreću ako se sada probudim
I rasplineš se kao magla
Kao juče
I jutros
I kao što ćeš sutra
Umreću sasvim bez salve stihova
I neću te moći nalaziti bar u sekundnim iluzijama
Među gladnim golubovima
I ispod pocepanih kišobrana
Ni čuti bar u snu kako mi govoriš
“Spavaj ljubavi
Tu sam
Tu”…
