Sanjam Šabac, sanjam okolinu
Mačvu, Srem i moju Pocerinu
reke Savu, Drinu, Kolubaru,
i naravno, voljenu Tamnavu.
Sanjam bitke na Ceru vođene
Šumadiju i brežuljke njene.
Stare staze u rana svitanja,
cvetna polja rosom okupana.
Sanjam kuću, Loznicu , Valjevo,
sve gradove svako naše selo.
Žitna poljai i rodne šljivike,
niske višnje, hrastove velike.
Sanjam miris pokošene trave
Đurđev danak i sve srpske slave.
Frušku goru manastire njene,
i sve crkve davno izgrađene.
Niš, Kruševac, gradove na jugu,
sve puteve, Lajkovačku prugu.
Sanjam tako domovinu svoju,
a i tebe, plavu kosu tvoju.
Sanjam noću, danju i uveče,
sanjam i sad, san još uvek teče.
Milovan Petrović
–